Tenzije, veličanje ratnih zločina i zabrinjavajuća sloboda medija: Šta sve piše u izveštaju EK o napretku Srbije?

U izveštaju, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, navodi se da bez obzira na aspiracije za članstvo u Evropskoj uniji (EU) kao strateški cilj zemlje, Srbija sklapa trgovinske sporazume s Kinom i ostalim trećim zemljama koje ne ispunjavaju briselske standarde.

Evropska komisija takođe navodi da Srbija treba da uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa s Kosovom krenuo napred, ali i da je neophodno da ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma.

Evropska komisija će izveštaj za sve zemlje regiona i Istočnog partnerstva objaviti u sredu, 8. novembra.

Godišnji izveštaj Evropske komisije je najvažniji dokument za svaku zemlju koja teži članstvu u EU i predstavlja sliku stanja u svim ključnim poljima gde je napredak neophodan za pristupni proces.

Srbija se, pored Crne Gore smatra liderom u procesu pregovora o članstvu, ali od 2021. godine nije otvorila nijedan klaster zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji.

Odnosi sa Kosovom takođe ostaju ključni za evropski put zemlje.

Neophodni kompromisi u procesu normalizacije odnosa s Kosovom

U izveštaju se ocenjuje da je Srbija ostala angažovana u Dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, ali se navodi da Beograd treba da pokaže ozbiljniju posvećenost, kao i uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa s Kosovom krenuo napred.

Navodi se da je neophodno da Srbija ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma iz dijaloga i Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju.

„Od Srbije i Kosova se očekuje da se konstruktivnije angažuju kako bi omogućili početak pregovora o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji i pokažu fleksibilnost u cilju brzog i konkretnog napretka. Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u odsustvu napretka“, poručuje se u godišnjem izveštaju za Srbiju.

Srbija da u potpunosti sarađuje u istrazi o Banjskoj

U ovom dokumentu se potvrđuje da je na odnose sa Kosovom uticalo nekoliko kriza „različitog intenziteta“ po brojnim pitanjima, sa nasilnim napadom na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine, u selu Banjska kod Zvečana. Za ovaj događaj na severu Kosova je u dokumentu ocenjeno da je „najteža eskalacija u poslednjih nekoliko godina“.

Dokumentom se podvlači očekivanje Evropske unije da počinioci budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi i da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake u tom pogledu.

„Napad (u Banjskoj) ne bi trebalo da posluži kao izgovor nijednoj strani da skrene pažnju sa Dijaloga koji vodi EU. Kosovo i Srbija moraju da nastave stalne napore za deeskalaciju, kao i da obezbede održavanje novih izbora na severu Kosova što je pre moguće, uz aktivno učešće kosovskih Srba”, poručuje se ovim dokumentom.

Od Srbije se takođe traži da istraži nasilje počinjeno nad trupama KFOR-a tokom protesta krajem maja ove godine. Ocenjuje se da ostaje imperativ da se vrati situacija u kojoj kosovski Srbi aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, policiji i pravosuđu na severu Kosova.

Evropska komisija ocenjuje da je povlačenje kosovskih Srba iz kosovskih institucija u novembru 2022. i bojkot lokalnih izbora na severu Kosova u aprilu 2023 „krše obaveze Srbije u okviru dijaloga i predstavljaju ozbiljno nazadovanje“ u poštovanju sporazuma iz 2013. godine od strane Srbije.

Više informacija pročitajte OVDE.