Društvo

Sindikat Nezavisnost: Ako ne dobiju odgovor od institucija 1.400 radnika "Đerdap usluga" dolazi u Beograd

Foto: J. Milenković/Boom93

Foto: J. Milenković/Boom93

Oko 1.400 radnika "Đerdap usluga", koji ne rade od kraja jula kada je istekao ugovor te firme sa Elektroprivredom Srbije (EPS), najavili su da će zajedno sa porodicama i prijateljima doći u Beograd, gde će ostati sve dok se ne reše njihovi problemi, ukoliko ne dobiju odgovor od institucija kojima su pisali.

U saopštenju granskog Sindikata rudarstva i energetike sindikata (GS RIE) "Nezavisnost" navodi se da su povodom isteka ugovora EPS-a i "Đerdap usluga"uputili zahtev nadležnim državnim organima da pomognu u rešavanju egzistencije zaposlenih u tom preduzeću.

"U pismu se ukazuje da je oko 1.400 radnika Đerdap usluga u Kladovu, Negotinu, Pirotu i Surdulici ostalo bez posla nakon 27. jula kada je istekao ugovor njihovog preduzeća sa (EPS-om). Uprkos brojnih dopisa kojim je rukovodstvo 'Ðerdap usluga' upozoravalo Ministarstvo energetike i direkciju EPS-a da ugovor ističe - novi poslovni arnažman nije postignut. Surdulički radnici ističu da je posledica te nebrige to što je 'više od 1.400 radnika povučeno sa svojih radnih mesta', te da se ni posle više od tri meseca tim povodom niko nije oglasio - ni iz državne uprave ni iz EPS-a", dodaje se u saopštenju.

U pismu predsedniku Vlade Đuru Macutu, ministarkama rada Milici Đurđević Stamenkovski, privrede Adrijani Mesarović i energetike Dubravki Đedović Handanović, predsednik GS RIE Časlav Gavrić ukazuje da približno 700 zaposlenih iz Kladova obavlja poslove u AD Đerdap usluge za potrebe HE Đerdap I, dok je oko 210 njihovih kolega iz Negotina angažovano na poslovima za HE Đerdap II.

 

U pismu koje je GS RIE dostavio i predsednicima opština Kladovo, Negotin i Surdulica i gradonačelniku Pirota, kao i vlasnicima i direktorima preduzeća AD "Đerdap usluge", Gavrić dodaje da informacije koje su predstavnici sindikata dobili od svog poslovodstva ukazuju da je dalja saradnja sa EPS-om, odnosno sa navedenim hidroelektranama "vrlo neizvesna".

"Iz tog razloga se i obraćamo svima vama i postavljamo pitanje: šta dalje, jer smatramo da svi zajedno imate kredibilitet i možete da pomognete u rešavanju problema koji se prvenstveno odnose na buduća egzistencijalna pitanja zaposlenih u ovom društvu i njihovih porodica, a i na njihov opstanak u tim lokalnim sredinama", navodi se u pismu.

Kasnijom privatizacijom firma je tranformisana u akcionarsko društvo, danas u privatnom vlasništvu.

Nova firma se u svom poslovanju i razvoju decenijama oslanjala na saradnju sa EPS-om, konkretnije na ugovorne aranžamane o uslugama za potrebe hidroelektrana, sve do 27. jula.