Moj grad

Brza saobraćajnica Požarevac-Golubac: Problemi iza narativa o kineskoj investiciji

Foto: Boom93

Foto: Boom93

Izgradnja brze saobraćajnice Požarevac - Golubac predstavlja jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u istočnom delu Srbije. Ova saobraćajnica, duga približno 68 kilometara, projektovana je da poveže Požarevac sa Velikim Gradištem i Golupcem, čineći osnovu tzv. Dunavske magistrale. Predviđena je kao put sa po dve trake u oba smera, projektovane brzine od 100 kilometara na sat, sa čak 52 mosta i nadvožnjaka, pet raskrsnica tipa „petlja“ i 16 kružnih tokova. Njena vrednost procenjena je na više od 330 miliona evra, a do sada su izdvojene i dodatne budžetske i kreditne tranše, koje ukupni trošak povećavaju na preko 400 miliona evra.

Ovaj infrastrukturni poduhvat od samog početka pratio je niz nedoumica i kontradiktornih narativa. S jedne strane, vlasti su ga isticale kao strateški projekat koji će povezati Braničevski i Podunavski okrug sa ostatkom Srbije i otvoriti vrata novim investicijama, turizmu i regionalnom razvoju. S druge strane, javnost je sve češće postavljala pitanja o njegovoj stvarnoj ceni, finansijskom opterećenju po budžet, kvalitetu izvođenja radova i odgovornosti za pojedine incidente, poput urušavanja nadvožnjaka tokom izgradnje.

Posebno se izdvojio narativ da je reč o „kineskoj investiciji“. Ovaj narativ široko je rasprostranjen u lokalnim i nacionalnim diskusijama, delom zbog toga što radove izvodi kineska kompanija, a delom zbog prisustva kineskih diplomata na svečanim događajima. Međutim, stvarnost pokazuje drugačiju sliku: projekat nije kineska investicija, već se u potpunosti finansira iz domaćih kreditnih i budžetskih izvora. Upravo razumevanje ove razlike ključno je za realnu procenu ekonomskih i društvenih posledica ovog projekta.

Lažni narativ: „kineska investicija“

Izvođač radova - kineska firma, ali ne i finansijer

Na ceremoniji otpočinjanja radova, pored domaćih zvaničnika, prisutni su bili i predstavnici kineske ambasade, uključujući i ambasadorku Čen Bo. Sama činjenica da radove izvodi kineska kompanija China Shandong International Economic and Technical Cooperation Group, deo velike grupacije Shandong Hi-Speed, doprinela je stvaranju uverenja da projekat finansira Kina. Ovakva percepcija dodatno je pojačana slikama sa svečanosti i medijskim narativima u kojima se mešaju pojmovi „investitor“ i „izvođač“.

Međutim, razlika je suštinska. Dok je izvođač radova zaista kineska kompanija, sredstva za finansiranje projekta obezbeđuje država Srbija, i to kroz kredite kod domaćih banaka i budžetske transfere. Dakle, kineska strana ima ulogu izvođača, ali ne i investitora ili kreditora. To znači da Srbija ne dobija donaciju niti kredit iz Kine, već sama snosi finansijski teret.

Zašto je narativ pogrešan?

Lažni narativ o kineskoj investiciji pokazuje kako percepcija javnosti može biti oblikovana simbolikom i političkim predstavljanjem, a ne činjenicama. Kineske kompanije u Srbiji jesu prisutne u mnogim infrastrukturnim projektima (npr. autoput Miloš Veliki, brze pruge, mostovi), a često su i kreditno povezane preko kineskih banaka. U slučaju saobraćajnice Požarevac - Golubac, to nije slučaj. Projekat je u potpunosti domaće zaduženje i sve kamate i obaveze biće plaćene iz srpskog budžeta.

Ovakvi narativi služe i političkim ciljevima: predstavljanje projekta kao „strane investicije“ može zvučati kao uspeh u privlačenju kapitala, dok realnost - da se finansira kreditima koje će vraćati građani Srbije može izazvati kritiku i nezadovoljstvo. Upravo zato je važno raskrinkati ovu konfuziju i jasno razdvojiti izvođača od investitora.

Ekonomsko-finansijski aspekt

Država Srbija se za realizaciju ovog projekta više puta zaduživala. Prvo je 2022. godine uzela kredit od 16 milijardi dinara (oko 136 miliona evra) kod NLB Komercijalne banke. Već 2023. godine potpisan je novi kreditni aranžman iste vrednosti sa OTP bankom, uz kamatnu stopu BELIBOR + 3,85%. Zatim je 2025. godine Vlada predložila dodatno zaduženje od 15 milijardi dinara (oko 128 miliona evra), ponovo kod OTP banke, s rokom otplate od deset godina, grejs periodom od tri godine i kamatnom stopom BELIBOR + 2,5%.

Pored ovih kredita, iz budžeta su direktno preusmeravana sredstva. Samo u jednoj budžetskoj godini prebačeno je oko 9,5 miliona evra iz tekuće budžetske rezerve. U planovima budžeta za 2023, 2024. i 2025. predviđene su nove tranše od po više milijardi dinara za nastavak radova.

Ukupno posmatrano, vrednost projekta procenjena je na oko 337 miliona evra, ali se zbog dodatnih kredita i povećanja troškova procenjuje da će ukupno finansijsko opterećenje preći 400 miliona evra.

Troškovi i rizici

Ovakav način finansiranja nosi značajne rizike, pre svega zbog rasta javnog duga, jer svaka nova kreditna tranša direktno povećava obaveze države, a kamate dodatno opterećuju budžet. Dodatni problem predstavljaju promenljive kamate, budući da su krediti vezani za BELIBOR, pa svaki porast referentne stope automatski povećava ukupne izdatke Srbije. Konačno, dugoročni teret je neminovan, jer rokovi otplate od deset godina znače da će troškovi biti prebačeni na buduće budžete, čime se smanjuje fiskalni prostor za druge javne potrebe.

S obzirom na ukupnu vrednost, postavlja se pitanje da li će saobraćajnica u realnom vremenskom okviru povratiti uložena sredstva kroz ekonomske koristi: povećanje turizma, skraćenje putnih pravaca, razvoj lokalnih privrednih zona i slično.

Potencijalne koristi

Brza saobraćajnica nesporno ima potencijalne ekonomske koristi. Ona povezuje istočnu Srbiju sa autoputem Beograd - Niš preko Požarevca i omogućava bolju dostupnost turističkim destinacijama kao što su Golubačka tvrđava, Nacionalni park Đerdap i Veliko Gradište sa Srebrnim jezerom. Očekuje se da će nova infrastruktura privući više turista, olakšati transport robe i podstaći razvoj ugostiteljstva, poljoprivrede i malih biznisa u regionu. Međutim, ekonomske koristi teško je precizno kvantifikovati i sigurno neće biti trenutne, dok su finansijski troškovi vrlo konkretni i izvesni.

Kvalitet radova i dodatni problemi

Još jedan značajan problem odnosi se na kvalitet izvođenja radova. Već tokom same gradnje zabeleženi su incidenti, među kojima i urušavanje dela betonske konstrukcije nadvožnjaka u izgradnji, kada je povređena jedna osoba. Samo mesec dana nakon što je predsednik Vučić svečano otvorio deonicu od Male Krsne do Požarevca, na asfaltu su se pojavile prve napukline, koje su potom morale hitno da budu sanirane. U aprilu je čak privremeno zatvoren deo saobraćajnice jer je reka Pek odnela deo nasipa na jednom od nadvožnjaka.

 

Izgradnja brze saobraćajnice donela je i brojne probleme stanovnicima sela Dragovac, koji ne mogu da koriste stari put, dok izgradnja nadvožnjaka koji bi ih povezao sa gradom, dosta kasni.

Pored finansijskih i tehničkih izazova na samoj trasi, dodatnu zabrinutost građanima stvara i činjenica da radovi na deonici ispred naplatne rampe Požarevac kasne mesecima. Iako je prema najavama „Puteva Srbije“ saobraćaj trebalo da bude normalizovan do 1. oktobra 2025. godine, radovi su i dalje u toku, a institucije ne nude jasna objašnjenja. „Putevi Srbije“ su odgovornost preusmerili na „Koridore Srbije“, dok ovo preduzeće uprkos brojnim upitima nije dalo nikakav odgovor. Zbog toga građani i dalje moraju da koriste zaobilazni, znatno duži i manje bezbedan put preko Vranova i Male Krsne, a ostaju bez ključnih informacija - zbog čega su radovi produženi i kada će ova važna saobraćajna tačka konačno biti završena.

Upravo zbog takvih slučajeva javlja se potreba za većom transparentnošću i nezavisnim nadzorom, jer finansijski teret građani Srbije svakako snose, a rizik od neadekvatno izvedenih radova ostaje njihov.

Brza saobraćajnica Požarevac - Golubac projekat je od velikog značaja za istočnu Srbiju i ima potencijal da doprinese razvoju regiona. Međutim, analiza pokazuje da je od samog početka praćen nizom problema: rastućim troškovima, višestrukim zaduživanjima, incidentima u toku gradnje i nepoverenjem lokalnog stanovništva.

Lažni narativ o „kineskoj investiciji“ pokazao se kao posebno problematičan. On zamagljuje realnost da se projekat finansira iz kredita koje će Srbija vraćati narednih deset godina i više, uz značajne kamatne troškove. Dok kineska kompanija zaista izvodi radove, finansijski teret u potpunosti snosi domaći budžet.

Kako bi projekat ispunio svoj puni potencijal, potrebni su veća transparentnost, jači nadzor nad kvalitetom izvođenja radova i iskrena komunikacija sa građanima o tome ko i na koji način finansira ovakve infrastrukturne poduhvate. Samo tako se može sprečiti širenje dezinformacija i vratiti poverenje u javne projekte.

Brza saobraćajnica Požarevac - Golubac može biti primer uspeha, ali samo ako se jasno razdvoje činjenice od narativa i ako odgovornost za troškove i kvalitet radova bude potpuno transparentna.

Opširnije o ovoj temi i slučajevima u drugim gradovima Srbije čitajte na portalu Nove ekonomije.

Autor: Mitar Nikolić