Društvo

Homolje na raskrsnici: "Zlatna koka" ili pretnja vodama, ljudima i prirodi?

FOto. privatna arhiva

FOto. privatna arhiva

Dok se rudnik zlata Čoka Rakita u medijima predstavlja kao "najveća rudarska investicija u regionu", ekološki stručnjaci i lokalne organizacije upozoravaju na ozbiljne propuste u planiranju. Javnost od kandaske kompanije Dandi još nije dobila stratešku procenu uticaja na životnu sredinu - što je obavezno po zakonu. Postavlja se i pitanje ugroženosti vrela Mlave, najjačeg izvora pitke vode istočne Srbije koji bi, prema rečima struke, mogao biti trajno kontaminiran.

Za to vreme se po medijima koji se bave ekonomijom pojavljuju uniformni pozitivni tekstovi o tome kako je potencijalni rudnika zlata Čoka Rakita na planini Homolje, "najveća rudarska investicija u regionu", “zlatna koka", sa projekcijama profita (kompanije) ako cena zlata skoči...

Kao da je rudnik već gotova stvar, a u stvari upravo se završio rani javni uvid u Prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) za taj rudnik, u opštini Žagubica.

Prema najnovijoj studiji, planira se proizvodnja oko 41 tone zlata, a životni vek rudnika planiran je da bude 10 godina, od čega je osam predviđeno za proizvodnju. Predviđa se prosečna godišnja proizvodnja od oko 4,6 tona zlata, a visina investicije je 381 milion dolara.

Ovaj rudnik planira kompanija Crni Vrh risorsis (resources), odnosno srpska podružnica kanadske rudarske kompanije Dandi prešis metals - Dundee precious metals (DPM).

Prema trenutnoj dinamici projekta, DPM se nada startu izgradnje rudnika početkom 2027. godine, a prvoj preradi, kako navode na sajtu, tokom 2028. godine.

Kada radovi uđu u pun kapacitet, projekat bi, uključujući direktno zapošljavanje u rudniku i preradi, kao i indirektni angažman kroz podizvođače, logistiku, servisne firme i lokalne dobavljače, trebalo da obezbedi oko 500 radnih mesta.

U Dandiju tvrde da će zaštita životne sredine obuhvatiti niz mera koje su obavezujuće za sve faze: istraživanje, izgradnju, eksploataciju, preradu, upravljanje otpadom, transport koncentrata i zatvaranje rudnika.

Izostanak izrade, objave i stavljanja na uvid javnosti Strateške procene uticaja (SPU), iako je odluka o izradi doneta, dovodi do nemogućnosti ravnopravnog i pravovremenog učešća javnosti u skladu sa nacionalnim i međunarodnim aktima, smatraju u lokalnoj organizaciji Rendžeri istočne Srbije (RIS).

"Tako se krši i Arhuska konvencija, koja je obavezujuća za Republiku Srbiju, a propisuje pravo javnosti na blagovremeno, potpuno i efektivno učešće u donošenju odluka koje se odnose na životnu sredinu", smatraju u RIS.

Izostanak SPU je, kako navode, u suprotnosti i sa člаnom 41 Zakona o planiranju i izgradnji, a ističu da je to i povreda načela prevencije i predostrožnosti po Zakonu o zaštiti životne sredine.

Iz Platforme za društveni razvoj i inovacije - CORE takođe navode izostanak SPU, odnosno najavu da će strateška procene uticaja na životnu sredinu plana biti izrađena 30 dana po usvajanju nacrta prostornog plana, umesto da se rade istovremeno.

"Procena uticaja utvrđuje najpovoljnije rešenje po životnu sredinu, izborom između više različitih ponuđenih rešenja. To je obavezni element izveštaja o strateškoj proceni uticaja - bez toga je izveštaj o strateškoj proceni uticaja nezakonit. To je jasan i nedvosmislen signal da se strateška procena uticaja ovog plana na životnu sredinu posmatra kao birokratski teret kojeg se treba u što kraćem vremenskom roku rešiti", navode iz Platforme za društveni razvoj i inovacije - CORE.

Oni ističu da su strateške procene uticaja na životnu sredinu u Srbiji godinama mračno igralište za magove manipulacije podacima i obmanu građana.

"Zbog toga nas ovaj manipulativni pokušaj ne iznenađuje. Ipak, važno je ukazati da nas već na samom početku izrade plana Nosilac izrade obaveštava da namerava da krši zakon i izbegne stratešku procenu uticaja", ocenjuju iz ove organizacije.

"Snabdevanje rudnika vodom ostaje nepoznato"

Zabrinutost postoji i u vezi sa vodama. Šira zona oko planiranog rudnika ima dosta voda, a to su slivovi Mlave i Velikog Peka i ona će svakako "biti pod određenim pritiskom", ocenjuju iz Platforme za društveni razvoj i inovacije – CORE.

"Pritisak na vodne resurse ove regije je potvrđen i drugim dokumentima, a pritisak koji se odnosi na snabdevanje rudnika vodom ostaje nepoznat, jer se ne pružaju informacije odakle će se voda zahvatati niti koje količine su u pitanju", kažu u "CORE".

Zoran Stevanović, hidrolog i profesor u penziji Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, nedavno je za portal N1 ukazao da se u dnu Homolja nalazi vrelo Mlave, najjači karstni izvor istočne Srbije (izvor koji dolazi iz karbonatnih stena).

"Te vode su dragocena rezerva za budućnost kada je u pitanje snabdevanje gradova u istočnoj Srbiji i Pomoravlju. U slučaju izgradnje rudnika one bi mogli da dođu pod udar, jer je dokazano postoji postoji hidraulička veza između reke Tisnice koja ponire i koja sprovodi vodu do vrela Mlave. Zagađenjem Tisincu direktno se ugrožava izvorište koja nam predstavlja dragocenu rezervu za budućnost", rekao je Stevanović.