Ekološki dom na Čačalici nelegalizovan: I dalje bez namene, dozvole i plana

Ekološko društvo bilo je glavni inicijator gradnje Ekološkog doma. Ideja je bila da se na brdu Čačalica napravi ekološki dom za udruženja, društvo izviđača, pokret gorana. Projektom je bilo predviđeno da društvene organizacije i udruženja mogu da funkcionišu i svoje aktivnosti sprovode u okviru Ekološkog doma na Čačalici.

Od inicijative za izgradnju, preko realizacije i konačne izgradnje Ekološkog doma trebalo je 10 godina, a u narednih 20 godina ostaje neiskorišćen, bez namene, bez plana, bez upotrebne dozvole, bez zvaničnog odobrenja nadležne službe zaštite, nelegalizovan. 

Grad Požarevac je 2019. godine Ekološki dom predao Centru za kulturu na upravljanje. Planirano je da ova ustanova kulture koristi jedan deo objekta za organizovanje kulturnih dešavanja, održava objekat, šalje godišnje izveštaje o programu održanih manifestacija i daje predloge za investiciono i kapitalno održavanje, obnavljanje i unapređenje objekta. Tadašnji direktor Centra za kulturu, Dragi Ivić izrazio je želju da se u okviru Ekološkog doma održavaju škole u prirodi, predavanja, izložbe, književne večeri ili večeri klasične muzike.

Centar za kulturu je čak pokrenuo zahtev za proces legalizacije objekta, ali se ustanovilo  da ova ustanova ne može da izvrši legalizaciju, jer je zemljište na kome je Ekološki dom u vlasništvu Republike Srbije i zaštićeno je kulturno dobro od posebnog značaja. Jedino Grad Požarevac može da bude nosilac projekta postupka legalizacije. Ono što je Centar za kulturu u svom izveštaju naveo je da Ekološki dom na Čačalici nije u funkcionalnom stanju za bilo kakve programe, niti javne manifestacije, te da ne može da koristi objekat, jer je neupotrebljiv i nebezbedan. Pritom, Centar za kulturu u svom statutu nema registrovanu šifru delatnosti koja omogućuje i definiše zaštitu spomen obeležja. Zato je ova ustanova odustala od upravljanja objektom. Ostalo je nejasno ko je odobrio upravljanje doma Centru za kulturu, s obzirom na to da je objekat nelegalan i da je za njegovo korišćenje i legalizaciju nadležan isključivo Grad.

Izgradnja Ekološkog doma nije zvanično odobrena od nadležne službe za zaštitu kulturnih dobara. Zato smo pitali Regionalni Zavod za zaštitu spomenika iz Smedereva kakav je njihov stav po ovom pitanju.

 “Sa stanovišta zaštite nepokretnih kulturnih dobara, memorijalnog karaktera i značaja Spomen parka, izgradnju Ekološkog doma i stavljanje akcenta na njegove prirodne vrednosti, a u skladu sa pristupom sve češćeg tretiranja kao rekreativno-izletničkog prostora, smatramo neprimerenim”.

Regionalni zavod za zaštitu spomenika smatra da je postojanje Ekološkog doma nametnulo i pitanje njegove sudbine održavanja i korišćenja kao primarne u odnosu na čitav prostor Spomen parka, a da istovremeno nije postojala inicijativa da se izgradi spomen dom koji bi negovao sećanje na stradale.

“Smatramo da je ovako dugo odlaganje rešavanja statusa i dalje sudbine Ekološkog doma loše za Spomen park Čačalica, a da je za donošenje odluka po tom pitanju neophodno rukovoditi se pre svega njegovim izvornim, spomeničkim vrednostima”, naveo je Republički zavod za zaštitu spomenika Smederevo.

Zavod je podsetio da je Spomen park Čačalica posvećen žrtvama Drugog svetskog rata i antifašističke borbe, te da su na ovom prostoru tokom rata izvršena masovna streljanja, stradalo je preko tri hiljade ljudi, a u parku su sahranjeni i posmrtni ostaci mnogih rodoljuba iz Požarevca i šire okoline, uključujući i 441 pripadnika Crvene armije. Zbog toga je i proglašen za nepokretno kulturno dobro,  spomenik kulture Rešenjem Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda (br. 942/2 od 5. novembra 1973. godine), a 1979. godine Skupština SR Srbije ga je kategorisala kao nepokretno kulturno dobro, znamenito mesto od velikog značaja.

Ekološki dom već par godina nije ni u planu gradskog budžeta, pa se ne zna koliko će još godina proći do rešavanja svih administrativnih i pravnih problema.