Ukrajina i dalje pruža otpor i ne deluje kao da je blizu poraza: BBC urednik

Jedne tamne i hladne noći u Donjecku, u istočnoj Ukrajini, mreža koja štiti put od napada eksplozivnim dronovima presijavala se i talasala pod farovima našeg oklopnog tojota lend kruzera, dok smo se vozili neobičnim i nadrealnim tunelima da bismo ušli u oblast najžešćih borbi u Ukrajini i izašli iz nje.

Mreže se prostiru kilometrima, viseći sa drvenih stubova visokih oko šest metara duž oboda puta i iznad njega.

Kraj nas jure distopijska vojna vozila pravo iz Pobesnelog Maksa, obložena vlastitim čeličnim kavezima i mrežama.

Ove mreže pecaju propelere napadačkih dronova, što ih čini jeftinom i iznenađujuće efikasnom fizičkom preprekom.

Čak i ako njihovi ruski kontrolori detoniraju eksplozivna punjenja koja nose, velika je verovatnoća da eksplozija neće biti dovoljno blizu da ubije ljude koji koriste put u civilnim autobusima i automobilima, baš kao i vojnim vozilima.

Veći deo mreža donirali su evropski ribari.

Samo ove nedelje, škotska vlada je saopštila da će poslati još 280 tona mreže za losose koja je trebalo da bude reciklirana.

Pre nego što bilo šta od nje bude upotrebljeno, ukrajinska vojska će slati dronove na nju da isproba njenu snagu.

Tri najstrašnija slova na bojištu su FPV, što je skraćenica za „pogled iz prvog lica“.

FPV dronovi su uspešne ubice, koje koristi i Ukrajina i Rusija.

Oni imaju kamere koje šalju informacije njihovim kontrolorima u komandnom centru, koji bi mogao da bude udaljen i 30 do 40 kilometara.

Posetili smo ih nekoliko, skrivene u podrumima uništenih zgrada ili neuglednih seoskih kuća.

Unutra su čitave banke ekrana, prenoseći video prikaz i podatke sa dronova koje analizira najsavremeniji softver ukrajinske vojske.

Kamere zumiraju male figure vojnika koji se kreću po ruševinama, a kontrolori upravljaju ljudima na terenu preko voki-tokija, njihovih nadimaka i kaciga za upravljanje.

Možemo da vidimo ljude kako ulaze u zgrade u kojima su dronovi videli da se Rusi kriju i izlaze iz njih nakon što ih ubiju.

Rane verzije dronova kontrolisali su radio signali, ali obe strane su veoma vešte u elektronskom ratovanju, tako da su brzo našle način da ih ometaju.

Sada ih uglavnom kontrolišu preko optičkih kablova, toliko tankih da namotaj dug oko 25 kilometara (koji prenosi podatke i sliku) staje u držač ugrađen u dron veličine oveće boce izbeljivača.

Istočna Ukrajina je nekada delovala kao posveta Zapadnom frontu u Prvom svetskom ratu, sa rovovima i ukopanim položajima utvrđenim kao zaštita od artiljerije i snajpera.

Posle invazije pokrenute pre četiri godine, neko vreme je delovala kao bojište iz 20. veka.

Ali dronovi su sada transformisali način na koji se vodi ovaj rat, a armije širom sveta pažljivo prate šta se dešava, prisiljene da menjaju predstavu o tome kako se danas vode borbe.

Uska linija sukoba koja je nekada postojala između dve strane sada je razvučena preko šireg dela teritorije koju obe strane zovu zonom ubijanja, protežući se možda 20 kilometara s obe strane isturenih položaja dve vojske.

Pozadina za logistiku i zbrinjavanje žrtava koja je nekada bila relativno bezbedna, sada je jednako smrtonosna kao i nekadašnja prva linija fronta.

Nebo iznad nje prekriveno je izviđačkim dronovima, što kretanje čini izuzetno opasnim.

Fidovi na društvenim mrežama prepuni su stravičnih snimaka nastalih na FPV dronovima dok se zaleću na njihove mete, ponekad jureći za pojedincima na otvorenom, ili čak ulaze u zgrade, probijajući se kroz sobe i hodnike sve dok ne nađu lovinu koju traže.

Poslednja scena obično je lice prestravljenog čoveka koji će uskoro umreti.

Artiljerija i tenkovi su i dalje moćna oružja.

Ali dron koji košta oko hiljadu dolara može, u rukama iskusnog pilota, da uništi tenk koji košta 30 miliona dolara.

Vol strit džurnal je nedavno izvestio da je mala grupa ukrajinskih pilota dronova napravila haos kad su bili pozvani da se suprotstave NATO snagama tokom vežbe u Estoniji prošle godine.

NATO mora vredno da radi da bi sustigao ovaj razvoj.

Jedna krupna posledica proteklih četiri godina rata je da su Ukrajina i Rusija sada najiskusniji i najveštiji praktikanti ratovanja dronovima na svetu.

Obe zemlje neprestano vrše inovacije kako bi napredovale u ratu dronova.

Obe koriste Starlinkov sistem u vlasništvu najbogatijeg čoveka na svetu Ilona Maska za komunikaciju na bojištu i navigaciju.

Rusi su nedavno naišli na prepreku kad je Mask pristao da isključi terminale registrovane u Rusiji koji su aktivni u Ukrajini.

To deluje kao glavni razlog zašto je Ukrajina, sa aktivnim Starlinkovim sistemom koji finansira Poljska, nedavno ponovo zauzela teritorije na jugu.

Ali sve ukrajinske jedinice dronova koje sam posetio veruju da će Rusi uskoro pronaći novo rešenje.

Oni poštuju veštinu elitnih ruskih jedinica za dronove za koje kažu da se zovu Rubikon i Sudnji dan.

Jedan viši oficir mi je ispričao da zapadni Evropljani moraju da zaborave vojne brljotine koje je Rusija pravila na početku invazije pre četiri godine i da razdvoje hiljade ruskih vojnika koji ginu svakog meseca na frontu od elitnih jedinica za dronove koje Moskva smatra ključnim delom njenih ratnih napora.

On je rekao da su one „posebno cenjene“ u ruskoj vojsci.

• Zašto su dronovi toliko važni za rat u Ukrajini
• Kako je Ukrajina izvela smelu akciju 'Paukova mreža' na ruske bombardere
• 'Ubijte Ruse, osvojite poene': Ukrajinci uveli novi model ratovanja

Tokom moje skorašnje posete Ukrajini, zbog pretnje od dronova morali smo pažljivo da pratimo vremensku prognozu pre nego što smo se uputili u Donjeck, odlažući putovanje tokom perioda vedrog neba i čekajući da padne još snega.

Dronovi imaju problema po lošem vremenu.

Osećajući se malo sigurnijim zbog mreža i vremenskih prilika, uputili smo ka gradu Slovjansku, pored ruiniranih ljuski od zgrada uništenih u protekle četiri godine.

Slovjansk funkcioniše kao grad, na jedvite jade, sa nekim kafićima i radnjama koji su otvoreni.

Ali hiljade stanovnika su se preselili na bezbednija mesta i kad ljudi koji su ostali izlaze napolje, zbog straha od ruskih FPV dronova žure po ledenim snegom prekrivenim ulicama da što pre završe sve obaveze i vrate se kući živi.

Mreže se podižu u centru grada.

Slovjansk je visoko na beskompromisnoj listi uslova za primirje predsednika Vladimira Putina.

Veliki deo cene koju on zahteva je da se Ukrajine odrekne 20 odsto Donjecka koji još uvek kontroliše, zajedno sa drugom teritorijom koju njegova vojska nije uspela da zauzme, u južnim oblastima Zaporožja i Hersona.

Prema ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom, Amerikanci su izvršili pritisak na njega da prihvati sporazum, kako bi uspeli da postignu primirje do leta.

Američki predsednik Donald Tramp takođe želi da Zelenski raspiše izbore, što je zahtev koji nije stavio pred Putina.

Dokazi ukazuju na to da Tramp želi da se nađe u položaju da objavi da je okončao rat.

Čak i da obustava vatre ne potraje, on bi to tretirao kao pobedu sa kojom bi ušao u američke izbore sredine mandata naredne jeseni.

On je takođe bacio oko na ogromne poslovne pogodbe sa Rusijom, koje ne mogu da se dogovore dok se ne ukinu sankcije.

Amerikanci su pokušali da nametnu rokove za taj sporazum.

Najskorije su poručili Zelenskom da mora da pristane na primirje do leta da bi Donald Tramp mogao da se skoncentriše na izbore.

Američka nesposobnost da pokori Ukrajinu - ili Rusiju - vlastitoj volji pokazuje da njegov pritisak ima granice.

Četiri godine posle početka ruske invazije, ne postoje opipljivi dokazi da se bliži istinsko primirje.

Pogledajte video: 'Naravno da nećemo da izgubimo rat', kaže Zelenski za BBC

Opasnosti u Donjecku

Kad sam se video sa predsednikom Zelenskim prošlog vikenda u Kijevu, rekao mi je da nikad ne bi mogao da preda zemlju koju Rusija nije uspela da zauzme.

Nikad ne bi napustio ljude koji su ostali tamo, rekao je, a čak i kad bi došao u iskušenje da to uradi, to ne bi funkcionisalo, jer bi prema njegovoj proceni za dve godine ruska vojska bila spremna i ponovo dovoljno opremljena, a Putin bi im izdao naređenje da ponovo napadnu.

Prva osoba koju smo posetili u Slovjansku bio je Oleg Tkačenko, zdepasti sredovečni pastor koji je izgradio neverovatnu operaciju humanitarne pomoći.

On je jedan od retkih ljudi izvan vojske koji putuje u najopasnije oblasti, isporučujući zabitim selima hleb koji pravi u vlastitoj pekari, koja izbacuje 17.000 vekni nedeljno.

Posle tih isporuka, on se često vraća zajedno sa stanovnicima kojima je dosta života blizu prve linije fronta.

Olegova pekara je oaza reda i topline na ledenim, snegom prekrivenima ruinama industrijske oblasti na obodu Slovjanska.

Svetski program hrane UN-a pomogao mu je da je ponovo otvori kad je bio primoran da napusti rodno mesto, koje je sada pod okupacijom.

On mi je rekao da su se opasnosti u Donjecku namnožile u poslednjih nekoliko meseci kako se rat dronovima intenzivirao.

„Situacija se radikalno promenila. Postoje samo jako opasna mesta i relativno opasna mesta.

„Nigde više nije bezbedno u Donjecku.“

Pitao sam ga da li Zelenski treba da popusti pod ruskim i američkim pritiskom, i žrtvuje Donjeck radi primirja.

Bilo je to isto pitanje koja sam postavio svakome koga sam sreo u Slovjansku i dobio sam uvek istu vrstu odgovora.

„Šta još Putin želi? Ovo je moja Donjecka oblast. Ja sam rođen ovde. Moja deca su rođena ovde.

„Ovde sam zasnovao porodicu. I sad treba sve to da napustim? Zašto?“

Putinu, rekao je, ne sme da se dozvoli da oduzme i zadrži teritoriju koja ne pripada Rusiji.

„Uništavamo vrednosti na kojima je izgrađen ovaj svet zbog hira jednog čoveka.

„Ne samo da će zlikovac izbeći kaznu, već će još biti i nagrađen?

„Žao mi je. Koliko još ima takvih zlikovaca na ovom svetu?“.

• Rusija će uzeti ceo Donbas od Ukrajine - milom ili silom, kaže Putin
• Rezigniranost i izdaja: Šta bi predaja Donbasa Rusiji značila za Ukrajinu
• Zašto je Donjeck toliko važan za odbranu Ukrajine

U kafiću se srećem sa Aleksejem Jukovim.

On vodi organizaciju zvanu Advis Platsdarm koja sakuplja tela mrtvih vojnika sa mesta na kojima su poginuli, iz poštovanja prema njima i, pre nego što dobiju pristojnu sahranu, identifikuje ih da bi njihove porodice dobile makar neku izvesnost u vezi s njima.

Aleksej ne pravi razliku između mrtvih Rusa i mrtvih Ukrajinaca, ali to ne znači da je isto tako spreman da prihvati rusku dominaciju u Donjecku.

Kao i Oleg, on ne veruje u obećanja koja daje Putin.

„Dakle, ako vam manijak uđe u kuću i kaže: 'Daj mi tvoju ćerku i ja se neću vratiti', da li zaista mislite da će takav čove, koji inače siluje i pljačka, odjednom to prestati da radi?“.

„Svi znamo ko su manijaci, zar ne? To je užasavajuće.

„Odreći se dela sebe - ili vašeg deteta - biti razdvojen od porodice...

„Ne razumem zašto se ovo pitanje uopšte postavlja Ukrajincima.“

Aleksej je takođe pronašao posmrtne ostatke vojnika poginulih u Drugom svetskom ratu u Donbasu, što je zajedničko ime koje se koristi za Donjeck i njegovu susednu oblast Lugansk, koja je u celosti pala u ruske ruke.

On poredi Putinova obećanja s onima koje je dao Adolf Hitler na Minhenskoj konferenciji 1938. godine.

Hitler je tvrdio da je deo Čehoslovačke poznat kao Sudetska oblast njegova poslednja teritorijalna pretenzija u Evropi.

Velika Britanija i Francuska su mu verovali na reč kao cenu izbegavanja Svetskog rata, koji je započeo naredne godine.

Kao i mnogi ljudi u ovom delu Evrope, Aleksej vidi paralele sa prošlošću.

„Obećanja koje je dala Rusija ništa ne vrede, baš kao ni Hitlerova obećanja da se jednom kad preuzme Sudetsku oblast više ništa neće desiti.

„Svi smo videli do čega je to dovelo: do Drugog svetskog rata.

„Sada to može da dovede do Trećeg svetskog rata, ako ga ne zaustavimo i ne kažemo Putinu da ovde žive ljudi - ljudi koji žele da žive u vlastitoj zemlji, na vlastitom tlu.

„Svako od njih ima to pravo.

„Nijedan Ukrajinac nema pravo da kaže da možemo bilo čega da se odreknemo.“

Aleksej veruje da bi prisiljavanje Ukrajine da se odrekne Donjecka bez borbe bila jednako velika izdaja kao ona koju je doživela Čehoslovačka u Minhenu.

Uz susedno uporišno mesto Kramatorsk, Slovjansk je proglašen „utvrđenim gradom“.

Oba štite kilometri protivtenkovskih rovova ispunjenih bodljikavom žicom i betonskim protivtenkovskim preprekama poznatim kao „zmajevi zubi“.

Gradovi leže u gorama koje su poslednji uzvišeni teren pred oko 250 kilometara ravnice, uglavnom njiva, koja se protežu sve do sledeće prirodne prepreke, velike reke Dnjepar, koja seče Ukrajinu od severa do juga.

Ukrajinci tvrde da bi zaustavljanje Rusa ako stignu do ravnice bilo mnogo teže.

• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Mapa Ukrajine u Beloj kući: Šta je sporno Zelenskom
• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima

Početak

Pre četiri godine, gotovo u dan, nalazio sam se na glavnoj železničkoj stanici u Kijevu i gledao kako mi se pred očima odvija scena pravo iz evropske mračne prošlosti na snažnom vetru iz ukrajinskih stepa.

Kijev se nalazio u čeljustima oštre zime toliko monohromatske da je scena na peronu mogla biti iz filmskog žurnala, ali bilo je to 2022. godine i dešavalo se u tehnikoloru, u digitalnom dobu.

Bilo je to do tada najglasnije upozorenje da se svet promenio, da su stare pretpostavke o evropskoj bezbednosti i sigurnoj budućnosti morale biti zaboravljane.

U međuvremenu su oglašena i druga upozorenja, na Bliskom istoku, u Sudanu, i na Tajvanu, dok je rat u Ukrajini izazvao najveću krizu u Severnoatlantskoj alijansi otkako je nastala 1949. godine.

Jaz ostaje širok između Trampove otvorenosti prema Putinu i mnogo strožeg pogleda na Moskvu koji zastupa većina evropskih članica NATO.

U toj prvoj nedelji rata, peroni na kijevskoj železničkoj stanici bili su prepuni, uglavnom ukrajinskih žena i dece, očajnih da se ukrcaju na vozove koji idu na zapad da bi pobegli pred prodorom ruske vojske.

Ruska artiljerijska vatra i ukrajinske salve koje su odgovarale na nju odjekivali su praznim ulicama centra grada, čineći pretnju po grad zastrašujuće stvarnom.

Vozovi su pristizali svakih 15 do 20 minuta, koliko god da su beskrajno snalažljivi operateri ukrajinske železničke mreže mogli da nađu na sporednim kolosecima i u ranžirnim stanicama.

Preplašeni ljudi su se gurkali napred, u suzama se opraštajući na peronu od onih koji su ostajali da se bore.

Na vrhuncu evakuacije, kroz stanicu je prolazilo 50.000 ljudi dnevno.

U staničnoj gomili, mladi vojnik sa kalašnjikovim zabačenim na leđa grlio se sa devojkom pre nego što se ona uputila na zapad, a on se vratio svojoj jedinici.

Mogli su da budu sa naslovne strane Normana Rokvela za Seturdej ivning post, časopis koji je slavio Amerikance nakon što su ušli u Drugi svetski rat.

Zelenski je odmah pokazao da je instinktivni ratni vođa, rođeni komunikator koji je sposoban da okupi narod oko sebe.

Prve mračne noći rata, odbacivši glasine da je pobegao, pojavio se u maslinastozelenoj vojnoj odeći, snimivši video-selfi ispred zgrade predsedništva u Kijevu, sa najbližim savetnicima iza sebe.

„Svi smo ovde, naši vojnici su ovde, građani naše zemlje su ovde. Svi smo ovde da zaštitimo našu nezavisnost, našu zemlju, i nastavićemo to da činimo.“

Prvi meseci ruske invazije prošli su za Ukrajince u talasima straha, odlučnosti, žalosti i patriotskog zanosa.

Neki od ruskih vojnika u gradovima oko Kijeva koje su okupirali vršili su masakre, ostavivši tela na mestima na kojima su ubijeni, na auto-putu, na ulicama Buče i u plitkim grobovima.

Videli smo tela nakon što je Ukrajina prisilila Ruse da se povuku iz prestonice, što je pobeda koja je opovrgla predviđanja njihovih zapadnih saveznika da će biti potučeni za nekoliko nedelja.

Neočekivana ukrajinska snaga ubedila je tadašnjeg američkog predsednika Džozefa Bajdena i druge evropske lidere da pošalju više moćnog oružja u Kijev, mada nikad onoliko ili onoliko brzo kao što su to Ukrajinci želeli.

Ukrajinci koji su ostali dobrovoljno su se prijavili za borbe.

Oni koji nisu mogli otvarali su radionice koje su izbacivale Molotovljeve koktele i kamuflažne mreže.

Četiri godine kasnije, ta energija se potrošila.

To ne treba da predstavlja preveliko iznenađenje.

Rat vas uzima cele i iscrpljuje.

Zamenila ju je mračna odlučnost da se gura dalje, naročito među vojnicima na frontu i njihovim porodicama.

Zelenski je izjavio ranije ovog meseca da je u poslednje četiri godine poginulo 55.000 ukrajinskih vojnika, priznavši da ih se još mnogo više vodi kao nestalo.

Pravi broj verovatno je mnogo viši od 55.000.

Velike su šanse da se njihovi posmrtni ostaci nalaze negde duž 1.300 kilometara duge linije fronta.

Regrutovanje novih vojnika da ih zamene u stravičnoj opasnosti smrtonosne i sve šire zone ubijanja na frontovima jako je teško.

U gradovima i na kontrolnim punktovima vojno sposobni muškarci suočavaju se sa iznenadnim pregledima njihovih dokumenata.

Ako su podložni regrutaciji, a nemaju izuzeće iz službe, mogu biti odvezeni u kasarne sa lica mesta.

Pronalaženje dovoljno vojnika za borbe jedan je od najvećih izazova po Ukrajinu, a opet ankete pokazuju da značajna ovdašnja većina misli da Ukrajina može da nastavi da se bori, uprkos ruskim prodorima na bojištu, i da nema drugog izbora, jer veruje da Rusija želi da ih uništi kao naciju.

Većina takođe ne veruje da će pregovori uz američko posredovanje dovesti do trajnog mira.

Ali, iako većina veruje da Ukrajina nema drugog izbora nego da se bori, oblačenje uniforme i odlazak na front nije popularan izbor.

Valerij Puzik, pisac i pesnik, dobrovoljno se prijavio za borbe i proveo je mesece na frontu.

Sreo sam ga u popularnom baru u Kijevu, čitav jedan svet daleko od šest metara dubokog rova u kom je obitavao sa svojim odredom na frontu više od 100 dana.

Pitao sam ga zašto je toliko teško regrutovati ljude.

„Zato što kad osoba napusti položaj, ona ne kaže ništa pozitivno o njemu. A rekla-kazala pravi najveću štetu.

„Zato što tamo nema ničeg pozitivnog.

„Ne bih poželeo nijednom mom prijatelju da se uvuče u rupu i sedi tamo... Imao sam sreće što sam preživeo.

„Ljudi obično sede u tim rupama 90, 100, 160 dana.

„Praktično je trebalo da sedimo tamo do proleća.“

Valerij je preživeo poslednju turu na frontu zato što se dobrovoljno prijavio da evakuiše ranjene drugove.

Pre nego što je mogao da bude poslat nazad, njegov stari položaj je bio napadnut i ljudi koji su ostali tamo, kaže on, poginuli su ili se vode kao nestali.

Evakuisanje ranjenika, veruje on, spaslo mu je život.

„Da nije bilo tih rana, najverovatnije bismo svi izginuli tamo.“

Pogledajte video: Istorijat nesuglasica Rusije i Ukrajine od raspada Sovjetskog Saveza

Dugi rat

Ukrajina i Rusija se bore od 2014. godine, kad je predsednik Putin izdao naređenje za okupaciju i aneksiju Krima na Crnom moru, a potom zauzeo delove Donbasa na istoku.

Na ovom najnovijem putovanju, nisam video dokaze da će se rat uskoro okončati.

Potpuna invazija započeta pre četiri godine bila je Putinov pokušaj da eliminiše nezavisnost Ukrajine jednom za svagda.

On je mnogo puta izjavljivao da istorija pokazuje da je mesto Ukrajine uz Rusiju.

Nekoliko dana pred godišnjicu invazije, predsednik Zelenski je to odbacio jezgrovito u objavi na Iksu:

„Ne trebaju mi istorijske gluposti da okončam ovaj rat i pređem na diplomatiju.

„Zato što je to samo taktika odugovlačenja. Nisam pročitao manje istorijskih knjiga od Putina.

„I naučio sam mnogo.“

Zelenski je uspeo da preživi korupcionaški skandal koji je prošle jeseni doveo do ostavke njegovog šefa protokola Andreja Jermaka.

On ima oštre kritičare i potencijalne rivale, ali još ima podršku u narodu o kojoj zapadni lideri mogu samo da sanjaju.

Ove nedelje, istočno od Kijeva, vozovi koji su evakuisale stotine hiljada Ukrajinaca u februaru i martu 2022. godine i dalje odvoze ljude daleko od pogibelji.

Ruska vojska se kreće puževim korakom, ali na ključnim bojištima u Donjecku na istoku uspeva lagano da se probije napred, gutajući živote, pejzaž, i čitava sela i gradove.

Ukrajina i dalje drži pod kontrolom oko petine Donjecke oblasti.

To je deo Ukrajine oko kog se vode najžešće borbe.

Jedna za drugom, niz bitaka u protekle četiri godine pretvorile su gradove i sela u ruševine, od Bahmuta u ranoj fazi rata do Pokrovska danas.

Svakog dana autobusi prelaze regionalnu granicu iz Donjecka u Lozovu u Harkovskoj oblasti, noseći evakuisane ljude.

Škola je pretvorena u topli i čisti centar za koordinaciju pomoći - punu porodica okruženih sa nekoliko kesa sa stvarima, psima na povocima, mačkama u korpama i, najviše od svega, mučenih gubitkom.

Sergej i Viktorija su stigli iz Družkivke, gradića koji je bio usisan u ratnu zonu.

Njihova ćerka tinejdžerka Dijana sedela je tiho pored njih, sa njihovom mačkom Mikom u krilu.

Kao i milioni drugih koji su raseljenih u ratu, ovde i na drugim turbulentnim delovima sveta, otišli su da bi se spasli, znajući vrlo dobro da to isto tako znači ne samo gubitak ostataka njihovih starih života, već i lične samostalnosti.

Sada su morali da sede i čekaju dok se rešava papirologija i neko drugi im govori šta da rade.

Viktorija je objasnila zašto su napustili dom.

„Bili smo na ivici. Nismo imali gas, vode ili struje. Nismo imali grejanje.

„Ostali smo tamo do zadnjeg časa, smrzavajući se tri dana.“

Onomad, krajem 2022. godine, njihov grad Družkivka se doživljavao kao relativno bezbedno utočište kad smo ga koristili kao bazu za izveštavanje o ruskim napadima na Bahmut.

Ali niko ne ide više tamo, kaže Viktorija.

Družkivka je suviše opasna.

„Dronovi uništavaju sve živo - automobile, ljude, njihove domove.

„Ne mogu da vam pričam o tome a da se ne rasplačem.“

Sergej deluje prerano ostarelo.

„Veoma je teško. Napustili smo ono za šta smo radili čitavog života.

„Dve za šta smo radili, za naše porodice, sve ono što smo izgradili. I sve to smo morali da napustimo u jednom trenutku... sve...

„Mogli smo da spakujemo samo neke male stvari. Nismo mogli da ponesemo više.“

Pored njih je stajala Tamara, sa njenim devetogodišnjim unukama bliznakinjama, Milom i Tinom.

„Deca. Otišli smo zbog dece. Živimo blizu šume, ima mnogo tenkova, dronovi lete svuda...

„Nema mira. Deca dotrčavaju do mene i plaču... veoma je glasno...

„Sve se strese.“

Jednom kad su upisane, porodice se sa njihovim kesama i ljubimcima prebacuju autobusima na stanicu u Lozovi, da bi se ukrcale u dugu kompoziciju voza koji ide za Lavov u zapadnoj Ukrajini.

Lozova je nekada bilo prometno čvorište za vozove koji idu dalje na istok.

Sada je ona poslednja stanica ukrajinske železnice.

Putni pravci posle nje previše su opasni.

• Zašto je Rusija napala Ukrajinu
• Šta kaže istorija - kako je nastala Ukrajina i koje su veze sa Rusijom
• „Slava Ukrajini": Kako je nastao slogan i ko ga je koristio kroz istoriju

Prkosna Ukrajina

Pregovori koje su ugovorili Trampovi izaslanici, predsednikov zet Džared Kušner i njegov prijatelj, milijarder nekretnina Stiv Vitkof, nastavljaju se.

Očekuje se da će se ponovo okupiti u Ženevi posle godišnjice invazije.

Vitkof je bio optimističan posle poslednje runde pregovora, ali i Rusija i Ukrajina su govorili o teškoj atmosferi.

Teško je zamisliti da će se nastati bilo kakvo primirje ukoliko ili Putin ili Zelenski ne promene fundamentalne stavove.

Budući da obe strane veruju da mogu da se bore do neke vrste pobede, malo je verovatno da će se to promeniti.

Pregovori deluju više kao vežba u udovoljavanju Trampu, da ne bi mogao da okrivi ni Moskvu ni Kijev za vlastiti neuspeh.

Američki predsednik je sklon neprestanom povratku vršenja pritiska na Ukrajinu.

U prošlosti je tvrdio, netačno, da je Zelenski diktator koji je započeo rat.

Zelenski se samo nasmejao i rekao da to nije istina kad sam ga pitao za to.

Pred početak nove runde pregovora, neposredno pred godišnjicu, Tramp je rekao novinarima da bi „Ukrajini bilo bolje da sedne za sto, i to brzo“.

Tramp je obustavio skoro svu vojnu pomoć za nju, ali Ukrajina i dalje zavisi od obaveštajnih podataka koje samo Amerika može da joj pruži.

Evropa kupuje američko oružje, naročito projektile presretače, u ime Ukrajine.

Tokom ovog putovanja u Ukrajinu, zatekao sam zemlju koja i dalje prkosno pruža otpor.

Ne deluje kao da je blizu poraza.

Veliki gradovi dobro funkcionišu, uprkos ruskim skoncentrisanim i efikasnim napadima tokom ove čitave oštre zime na njenu elektroenergetsku i grejnu mrežu.

U Kijevu ima saobraćajnih gužvi, dobro opremljenih prodavnica, restorana i kafića.

Ima i sirena za vazdušnu opasnost, često u sitne jutarnje sate, i stravičnih priča o civilima koji stradaju u vlastitim domovima od ruskih dronova i balističkih raketa.

Ukrajina obnavlja vojno-industrijski kompleks koji je imala u sovjetska vremena, usredsredivši se na udare dugog dometa na Rusiju.

Zelenski mi je rekao da oni mogu da dobiju rat, a ako Ukrajina želi da nastavi da se bori, biće joj potrebna sve veća pomoć Evrope.

Proleće je na vidiku, ali u ovom delu Evrope zima može da se oduži do duboko u april.

Rusija je izvršila ogroman pritisak na Ukrajinu tokom najhladnije zime godinama unazad gađajući elektrane i postrojenja iz sovjetskih vremena koja donose u okrug toplu vodu i grejanje.

U ruševinama elektrane koju su nam Ukrajinci dozvolili da posetimo pod uslovom da ne otkrivamo njeno ime, radnici su spasavali čelik iz krša.

Elektrana je bila neprestano gađana ruskim raketama i dronovoma.

Popravka ne dolazi u obzir. Mora da se izgradi iz početka.

Dok mu se dah maglio na dvocifrenoj temperaturi ispod nule, nadzornik radova najbolje je sumirao stav koji je ovde uobičajen, kad sam ga pitao zašto ih Rusija napada.

„Žele da nas nateraju da kleknemo. Žele da bace Ukrajinu na kolena.“

To jeste činjenica, a ukrajinska odlučnost da to spreči razlog je zašto se rat i dalje nastavlja.

Glavna fotografija: Global Images Ukraine via Getty Images

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• 'Komandiri su naređivali pogubljenja naših saboraca': Ruski vojnici za BBC
• 'U skoro svakoj porodici, neko je na frontu': Rusko selo koje gubi muškarce u ratu
• Samoubistva ukrajinskih vojnika koja se zataškavaju
• Može li život u ratnoj zoni da izazove zavisnost od adrenalina
• Četiri godine od početka rata u Ukrajini, Rusija počinje da oseća posledice
• Moderno naoružanje i rat u Ukrajini
• 'Putin je započeo Treći svetski rat i moramo da ga zaustavimo': Zelenski za BBC