Kriza neženja i porez na kondome: Kineski plan za porast nataliteta pošao je po zlu

Kinesku Novu godinu milioni širom zemlje proslavljaju uz hranu i molitvu sa porodicom, ali pojedinim samcima i samicama praznik može da bude teža.

Tada roditelji danima mogu da im prigovaraju što se nisu „skućili" ili što još nisu stigli unuci.

Parovi koji nemaju decu su već dugo osetljiva tema u Kini - i čitavoj istočnoj Aziji - i danas je to jedno od glavnih pitanja kojim se vlasti bave.

Posebno od kada vlada nedavno objavila podatke koji pokazuju da je stopa nataliteta pala na novi istorijski minimum.

Samo 5,63 rođenja na 1.000 stanovnika je najniži nivo od osnivanja Narodne Republike Kina 1949. godine.

Ujedno i trend koji kineske vlasti nisu očekivale.

U 2025. je bilo svega 7,92 miliona novorođenih, pokazuju podaci Nacionalnog zavoda za statistiku Kine objavljeni u januaru.

Ujedno je četvrtu godinu zaredom broj umrlih veći od broja rođenih, što znači da je ukupan broj stanovnika opao za skoro 3,4 miliona, dodaju.

Stručnjaci Ujedinjenih nacija (UN) veruju da će broj stanovnika Kine nastaviti da se smanjuje i procenjuju da bi do kraja veka zemlja mogla da izgubi više od polovine današnjeg stanovništva.

A pre dve decenije situacija je delovala potpuno drugačije.

Kineske vlasti su predviđale da će broj stanovnika rasti do 2033. i dostići 1,5 milijardi.

Umesto toga, vrhunac je dostignut 12 godina ranije, a rezultat je bio skoro 100 miliona ljudi manje od projekcija.

Dakle, kako su kineski demografi toliko pogrešili u proceni kretanja broja stanovnika najnaseljenije zemlje na svetu?

• Kineski plan za podsticanje nataliteta: Porez na kondome i briga o deci
• Kina nudi roditeljima 1.300 evra kako bi se rađalo više dece
• Zašto mnoge Kineskinje odbijaju da postanu majke

Plan za porast nataliteta

Kako se krajem 1970-ih broj stanovnika Kine približavao milijardi, vlast je počela da brine kakve bi posledice to moglo da ima po ambiciozne planove ekonomskog rasta.

Vlada predvođena Dengom Sjaopingom je 1979. uvela politiku koja je porodicama dozvoljavala da imaju samo jedno dete.

Ona se uglavnom sprovodila kroz finansijske podsticaje i zaposlenje za one koji su je poštovali, široku dostupnost kontracepcije i novčane kazne za kršenje pravila.

Povremeno su korišćene i prisilne mere kao što su prinudni prekid trudnoće i masovna sterilizacija.

Politika je svakako postigla početne ciljeve.

Kineska vlada procenjuje da je sprečeno oko 400 miliona rođenja - iako je taj broj sporan - ali je istovremeno duboko promenila odnos između generacija.

Vremenom je porasla zabrinutost da bi starenje stanovništva moglo da uspori privredni rast, jer se smanjivao broj mladih radnika, a odnos broja poreskih obveznika i penzionera je stalno opadao.

Godinama su kineski demografi pretpostavljali da je niska stopa fertiliteta privremena i da će, kada se ograničenja ukinu, parovi brzo početi da imaju više dece.

Veliki izveštaj o demografskoj strategiji iz 2007. godine tvrdio je da niska stopa fertiliteta ima snažan „potencijal oporavka" i upozorio da se mere kontrole rađanja ublažavaju prebrzo, čak i dok je natalitet opadao.

Ali kada je 2016. uvedena politika dvoje dece, nije došlo do trajnog rasta broja rođenih.

Ni politika troje dece, najavljena 2021. godine, nije donela značajnije rezultate.

„Stalni pad"

Kina je beležila stalan pad fertiliteta mnogo pre uvođenja politike jednog deteta, kaže Keri Braun, direktor Instituta za izučavanje savremene Kine na Kraljevom koledžu u Londonu.

„Stopa nataliteta u Kini je opadala iz prirodnih razloga još od ranih 1970-ih, a vrhunac rasta stanovništva po broju dece po porodici zabeležen je 1950-ih i 1960-ih", kaže on za BBC.

Smatra da od 1980-ih sve više ljudi odlučuje da imaju jedno ili dvoje dece iz niza ekonomskih i drugih razloga, nezavisno od državne politike jednog deteta.

„Ne mislim da je Komunistička partija razumela koliko je porodicama teško da ekonomski izdržavaju decu i koliko im je važno da to rade kako treba ili da uopšte nemaju decu.

„Takve promene smo videli i na drugim mestima u svetu, ali u Kini su se dogodile veoma brzo", kaže.

Profesor Braun veruje da je kinesku vladu „iznenadila" brzina društvenih i ekonomskih promena, jer su za rezultate demografskih politika potrebne decenije, dok privreda može radikalno da se promeni za samo nekoliko meseci ili godina.

Neravnoteža polova

Politika jednog deteta ostavila je dubok trag i u polnoj strukturi stanovništva Kine.

Roditelji koji su znali da u starosti mogu da se oslone na samo jedno dete da ih izdržava su možda odlučivali na prekid trudnoće kada su znali da je reč o devojčici, čime je narušen odnos između broja muškaraca i žena.

To je dovelo do takozvane „krize neženja", jer desetine miliona muškaraca koji su bili „višak" nisu mogli da pronađu partnerku.

Muškarci bez univerzitetskog obrazovanja imali su posebne muke, jer je obezbeđivanje šireg pristupa visokom obrazovanju promenilo „tržište braka", pa je znatno više žena nego muškaraca išlo na fakultete.

„To je dovelo do fenomena nazvanog 'muškarci golih grana' - metafore za muškarce koji ne mogu da pronađu bračne partnerke", objašnjava profesor Braun.

Izraz potiče od ideje da njihove grane neće dati plod, tačnije decu, dodaje.

S druge strane, visokoobrazovane žene sve češće su se udavale kasnije ili uopšte nisu stupale u brak.

U pokušaju da ih podstaknu na brak, kineski državni mediji su počeli da koriste pogrdan izraz „sheng nu" za obrazovane žene u kasnim dvadesetim ili tridesetim godinama koje su još uvek neudate.

„To je veoma pogrdan izraz - odnosi se na žene koje su diskriminisane zbog njihovih godina i zbog toga što im je karijera bitnja od braka i zasnivanja porodice", kaže Braun.

Do 2023. udeo žena u starosnoj grupi od 25 do 29 godina koje nisu u braku porastao je na 43 odsto, što skraćuje vreme za rađanje i dodatno smanjuje stopu nataliteta.

• 'Bela kuga' je svetska kriza: Zašto ljudi nemaju onoliko dece koliko zaista žele
• Komadić slagalice koji nedostaje u padu nataliteta – muškarci
• Kako zemlje treba da se bore protiv pada nataliteta

Podsticaji za bebe

Peking je uveo različite mere da bi zaustavio pad nataliteta, među kojima su finansijski podsticaji od 3.600 juana (oko 440 evra) za svako dete mlađe od tri godine.

Neke mere su izazvale oštre rasprave.

Na primer, porez koji je ove godine uveden na kontraceptivna sredstva - prezervative, kontraceptivne pilule, uloške i implantate - izazvao je zabrinutost zbog mogućeg porasta neželjenih trudnoća i HIV infekcija.

Ali ovakvi podsticaji teško menjaju ponašanje, jer mnogi mladi Kinezi kao razlog za odlaganje ili odustajanje od roditeljstva navode visoke troškove odgajanja dece.

Mili iz Pekinga - nije njeno pravo ime - koja radi kao kontrolorka letenja, prvo dete je dobila pre deset godina.

Nekada je želela još jedno, ali se predomislila, kaže za BBC.

„Tokom pandemije korona virusa ni moja mama ni svekrva nisu mogle da dolaze.

„Muž je često putovao poslovno, a ja sam sama sve radila i vodila dete u školu i na vannastavne časove", opisuje.

Mili kaže da je njen poslodavac imao razumevanja i dozvolio joj da smene prilagodi obavezama, ali okleva da ponovo traži sličan tretman.

„Radim puno radno vreme i plaćena sam da radim u tom periodu.

„Postoji nepisano pravilo da porodični život ne bi trebalo da utiče na poslovne obaveze", kaže ona.

Sigurno neće imati još jedno dete, ističe.

„Nije dobro za moje telo, teško je organizovati brigu o detetu, a niko mi neće pomoći da se izborim sa tim".

Li Hungfej - nije njegovo pravo ime - koji vodi kompaniju za video-produkciju u Čungćingu, na jugozapadu Kine, seća se kako je njegova porodica 1980-ih skrivala njegovog mlađeg brata od vlasti.

Li je sada u četrdesetim godinama.

U braku je deset godina i dobio je ćerku tokom pandemije korona virusa.

Par je razmišljao o drugom detetu, ali znaju da je roditeljstvo skupo.

„Moja provizija se smanjuje, a troškovi održavanja kancelarije nisu pali.

„Školarina za moju ćerku raste, ušteđevina se topi... Želeli bismo da naša devojčica ima brata ili sestru, ali to deluje sve manje verovatno".

Profesor Keri Braun nije iznenađen što napori Kine da preokrene demografski trend još nisu dali rezultate.

„Vlada je pokrenula kampanju da je rodoljubivo imati decu, ali mislim da ljudi to zapravo ne slušaju", kaže on.

„Na kraju krajeva, mogućnosti države su ograničeni, jer ona ne može da primora ljude da imaju decu".

Šta to znači za Kinu i svet?

Stopa fertiliteta od oko jednog deteta po ženi u Kini je među najnižima u svetu, znatno ispod nivoa zamene od 2,1 koji je neophodan za održavanje dugoročno stabilnog broja stanovnika.

Pad broja stanovnika ima ekonomske i društvene posledice za drugu najveću ekonomiju sveta, jer smanjuje radnu snagu i slabi potrošnju.

A smanjenje broja stanovnika u Kini mogao bi da ima posledice i po svetsku ekonomiju, što bi dovelo do rasta cena u drugim zemljama.

I druge ekonomije u regionu, ali i šire, takođe imaju nisku stopu fertiliteta, ali su znatno bogatije po glavi stanovniku, što njihovim vladama daje više prostora da upravljaju starenjem stanovništva.

Opasnost za Kinu je to što stari pre nego što je postala bogata.

„Gotovo u celom regionu stanovništvo opada i stari - najkritičnije zemlje su Japan i Tajvan, ali razmere promena u Kini su svakako najveće", kaže profesor Braun.

„U pogledu socijalne zaštite i drugih načina ublažavanja posledica starenja stanovništva i brige o starijima, Kina još nema nivo bogatstva koji je za to potreban", upozorava on.

Ako je tačno, kako smatra Kineska akademija društvenih nauka, da se penzioni fond ubrzano prazni, zemlja možda nema mnogo vremena da obezbedi dovoljno sredstava za sve brojnije starije stanovnike.

Ipak, profesor Braun je oprezno optimističan da će Kina uspeti da reši demografske probleme.

„Verovatno će pokušati da se oslone na tehnologiju, a imaju i različite političke instrumente da ublaže ove probleme", kaže on.

„Mislim da su ljudi često pesimistični u pogledu sposobnosti Kine da reši probleme, a onda ona ipak pronađe način".

Ovaj tekst je prvobitno objavio BBC Kina, uz dodatno izveštavanje novinara Keli Nga, Silvije Čang i Brit Jip, i uređivanje Marka Šia i Su-min Hvanga.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Koliko je Srbija dužna Kini
• Nove optužbe za iskorišćavanje stranih radnika u Linglongu u Srbiji
• Smena najvišeg generala kineske vojske - o čemu je reč
• Hongkong: Džimi Laj, medijski mogul koga Peking smatra izdajnikom, osuđen na 20 godina zatvora
• 'Imali smo seks u hotelu u Kini, a onda smo shvatili da su nas gledale hiljade'
• Kinesko-američko rivalstvo na Olimpijskim igrama: Svađa na internetu zbog dve Kineskinje