Plan “Srbija 2030-2035”: Ko (bi trebalo da) piše obimne strateške dokumente zemlje?

Do 2027. godine Srbija skače u budućnost - bar tako je bilo najavljeno planom predstavljenim pre dve godine, a koji je podrazumevao, između ostalog, podizanje životnog standarda, razvoj infrastrukture i EXPO. Svega godinu dana kasnije, predsednik najavljuje novu dugoročnu strategiju, piše Insajder.

“Sad je potrebno da se pravi plan do 2035, da to bude i akcioni plan, da to ne budu samo lepe reči, već da se zna šta je tačno to što očekujemo, šta je to što radimo, kako ćemo da dobijemo platu do tog perioda od preko 2000 evra”, rekao je predsednik Vučić u aprilu prošle godine za televiziju Pink.

A onda je u oktobru 2025. predsednik najavio da će se do kraja godine izaći sa programom i planom do 2035. Plan, po svemu sudeći, do tada nije završen, jer je početkom februara dospeo u centar pažnje.

Tada je u medijima bliskim vlasti objavljeno kako je predsednik tražio da vidi šta je pripremljeno, a onda su mu nadležni iz Vlade dostavili plan pisan pomoću Chat GPT-ja. Predsednik je bio vidno besan zbog toga, pišu Novosti ali je ministrima ipak dao “popravni” rok za pisanje tog dokumenta do njegovog povratka sa službenog puta. Nekoliko dana po povratku iz Indije, sa samita posvećenom upravo veštačkoj inteligenciji, Vučić saopštava da se plan privodi kraju, da je komplikovan i sveobuhvatan.

“Mi smo noćas, do ne znam kog vremena sinoć, radili na programima o kojima vam pričam. Vi ćete da vidite neku lepu sliku, neku tabelu, neke grafikone koje je neko mučio se i radio i ne sanjate koliko je truda u to uloženo i ne sanjate koliko energije i koliko puta je ispravljano, koliko puta prepravljano koliko puta mereno, brojano i sve drugo da bi se do toga došlo. Meseci rada će biti uloženi u sat vremena prezentacije, ali to što budemo prezentovali to je ono što moramo da uradimo”, rekao je predsednik u utorak.

Koliko je na kraju pisan i ko ga je pisao iz svega rečenog nije sasvim jasno. Takvi strateški planovi se prave, prema rečima profesora FEFE Gorana Radosavljevića, uz učešće svih institucija, predstavnika Vlade, a neretko i uz angažovanje spoljnih konsultanata.

“Strateški planovi se uglavnom donose na duži vremenski period. U energetici je to verovatno do 2050. godine, a onda mi kroz neke kraće operativne planove znamo šta su neki koraci koje treba da postignemo. To jeste jedna kompleksna sfera gde treba da budu uključene sve institucije i ne samo institucije, nego i akademija, privreda, biznis i drugi, koji bi trebalo da daju svoje mišljenje, uz jednu veliku javnu raspravu”, kaže za Insajder profesor FEFE Goran Radosavljević.

Međutim, ono što je još važnije jeste primena tih planova. Profesor Radosavljević dodaje da kada se strategije završe, nemamo izveštaje o njihovoj implementaciji.

“Oni nažalost najčešće služe u neke marketinške svrhe, da se pokaže da postoje neki planovi da ćemo 2030 i neke biti takvi, takvi i takvi. Ako se to desi super, ako se ne desi - nikom ništa. Te strategije bi trebalo da se posle sprovedu kroz akcione planove, kroz druge strateške dokumente, operativne dokumente, da se implementiraju. Dakle, ako smo rekli da je strateški pravac do 2035. godine da Srbija proizvodi toliko i toliko energije iz obnovljivih izvora, već danas je trebalo da imamo neke dozvole i da znamo kako ćemo do toga da dođemo, kako izgleda naš akcioni plan da 2035. imamo toga i toga, kao i za mnoge druge stvari”, kaže Radosavljević.

Prema najavama vlasti, plan Srbija 2030-2035. će biti predstavljen do 10. marta. Forma će po svemu sudeći na kraju ipak biti zadovoljena, ostaje pitanje suštine i ispunjavanja onoga što je na papir stavljeno.