Cene goriva u Srbiji: Šta treba da znate

Na prste jedne ruke mogu da nabrojim koliko sam puta napunila rezervoar do čepa.

Najčešća komunikacija sa pumpadžijom je: „Sipaj mi bolji dizel za dve hiljade“.

Moram da priznam, retko kad gledam cenu goriva, jer mi ništa ne znači, auto mi je jednostavno potreban.

Međutim, primetila sam da za isti novac, svaki put sve manje mogu da pređem.

Često mi dođe da pitam na pumpi imamo li mi Pančevci neki popust, zbog Rafinerije nafte u našem gradu.

A onda se predomislim i provučem karticu. Dok ima - i goriva i para.

Usled rata u Ukrajini, Vlada Srbije je još u martu 2022. godine posegla za nedeljnim ograničavanjem cena goriva na pumpama.

Novi problemi usledili su ove godine, od početka izbijanja šireg sukoba na Bliskom istoku, jer su cene nafte skočile, a svet je zabrinut zbog moguće veće energetsko-ekonomske krize.

Prema cenovniku koji će važiti do 8. maja, za litar dizela u Srbiji treba izdvojiti 221 dinar, a za litar benzina 191.

Dizel je skuplji dva dinara nego do sada, a pre dve nedelje koštao je 214 dinara.

Nove cene biće na snazi sedam dana, odnosno do sledećeg petka.

Pogledajte video: BBC novinarka na benzinskoj pumpi posle novog poskupljenja

Srbija već godinama ima najskuplje gorivo među državama bivše Jugoslavije.

Prema podacima Međunarodne drumske transportne unije (IRU), dizel u Srbiji godinama premašuje cene u svim zemljama regiona.

Od zemalja u okruženju benzin je skuplji samo u Rumuniji, a najpovoljniji je u Severnoj Makedoniji, gde je cena po litri 24 odsto niža nego u Srbiji.

Za dizel je razlika još veća, pa je u proseku litar ovog goriva u Srbiji skuplji za više od 30 procenata nego kod njenog južnog suseda.

Dizel je trenutno najskuplji u Rumuniji, a najpovoljniji u Severnoj Makedoniji.

Šta preduzima Srbija?

Dok cene energenata vrtoglavo rastu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić iznova uverava građane da nema razloga za paniku, ali i kaže da je situacija iz dana u dan sve teža.

Vlasti u Srbiji su dodatno produžile zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora najmanje do kraja juna.

Iako gužvi na pumpama nema, cene naftnih derivata rastu.

Tako je sredinom aprila, kada je ovaj tekst prvobitno pisan, litar evrodizela koštao je 217 dinara.

Za razliku od nekih drugih zemalja iz regiona, u Srbiji do sada nisu uvedena ograničenja za kupovinu goriva na pumpama.

U Srbiji je registrovano 2,57 miliona putničkih vozila, a najviše u regionu Beograda - oko 744.000, podaci su Ministarstva unutrašnjih poslova za 2025.

Trenutna situacija sa gorivom brine i poljoprivrednike u Srbiji, koji se spremaju za prolećnu setvu.

Dizel je nedavno za poljoprivrednikie poskupeo sa 179 na 181 dinar po litru, a Vučić je ranije rekao da neće dozvoliti da cena goriva za poljoprivrednike ode iznad 184 dinara.

Poljoprivrednici u Srbiji i dalje imaju pravo na povraćaj akcize - u vrednosti od 57,64 dinara po litru.

„Ko radi na 100 hektara zemlje, ima pravo na 100 litara po hektaru“, rekao je nedavno Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede Srbije.

U nekim zemljama bivše Jugoslavije, poput Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatske, rastu cene goriva, iako su u obe države uvedena ograničenja i strože inspekcijske kontrole.

• Nova finansijska kriza je možda na pomolu, ali neće biti kao prethodna
• Krah berze i Velika depresija, „majka svih kriza"
• Kurs evra u Srbiji: Ima li razloga za brigu

Poskupljenja u Hrvatskoj, inflacija veća samo u Bugarskoj

• Hrvatska

Cene goriva, ali i mnogih drugih proizvoda, rastu u Hrvatskoj.

Inflacija u aprilu ove godine je čak za 5,8 odsto vića nego u istom mesecu prošle godine, prema Državnom zavodu za statistiku.

Cene su za 1,5 odsto više nego u martu, objavio je isti izvor.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković neprijatnu brojku pravda direktnom povezanošću sa rastom cena energenata, posebno naftnih derivata, uzrokovanim ratom na Bliskom istoku, objavila je Hrvatska radio-televizija.

„Da se cene energenata nisu menjale, stopa inflacije bila bi oko tri odsto.

„Ovo je posledica tog spoljašnjeg šoka i zatvaranja Ormuskog moreuza. Ove posledice su vidljive u svim članicama Evropske unije", izjavio je premijer.

Prema Evrostatu, najvišu stopu inflacije u aprilu u EU imala je Bugarska (6,2 odsto), a potom Hrvatska - 5,4 odsto.

• Slovenija

Slovenija je postala prva država članica Evropske unije (EU) koja je uvela racionalniju potrošnju goriva kako bi se rešili poremećaji izazvani američko-izraelskim napadima na Iran i njihovom odmazdom na njihove saveznike u Persijskom zalivu - većinu glavnih igrača na svetskim energetskim tržištima.

Zbog rasta cena goriva, Slovenija se suočila sa takozvanim „gorivnim turizmom“, jer vozači iz susednih zemalja, posebno Austrije, koriste prednosti nižih, regulisanih cena u Sloveniji.

Prema poslednjim merama, vozači privatnih automobila u Sloveniji maksimalno mogu da kupe 50 litara goriva dnevno.

Preduzeća i poljoprivrednici mogu dnevno da kupe do 200 litara.

Ko za platu toči najviše?

Od prosečne plate najviše benzina mogu da kupe Slovenci, koji mogu da sipaju više od hiljadu litara ovog goriva.

I kod dizela Slovenci su u najpovoljnijoj situaciji, jer za prosečnu platu od oko 1.650 evra, mogu da kupe nešto više od hiljadu litara.

Srbija je u sredini.

Prosečna plata u januaru ove godine bila je nešto više od 1.000 evra, pa bi moglo da se kupi 630 litara benzina.

U odnosu na Sloveniju, stanovnici Srbije sa prosečnom platom mogu da sipaju upola manje dizela, oko 550 litara.

Stanovnici Hrvatske mogu da natoče skoro 940 litara dizela, za prosečnu platu od 1.511 evro.

Odnos prosečne plate i benzina najlošiji je u Rumuniji.

Oni za prosečni lični dohodak mogu da sipaju tek 600 litara benzina.

Kada je reč o dizelu, najgora situacija je u Bosni i Hercegovini.

Iako je dizel u BiH jeftiniji nego u Rumuniji, Sloveniji ili Hrvatskoj, niže prosečne plate utiču na to da stanovnici u BiH mogu da natoče nešto manje od 500 litara.

Upozorenja iz sveta

Dok se vodi američko-izraelski rat protiv Irana, svet je zabrinut zbog rastućih cena nafte.

Ključ je u Ormuskog moreuzu, uskom morskom kanalu, kroz koji prolazi petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa.

Iran kontroliše Ormuski moreuz i ne dozvoljava slobodan prolaz „neprijateljskim tankerima", odnosno trgovačkim brodovima iz zemalja saveznica Amerike i Izraela.

Ako cena nafte dostigne 150 dolara po barelu, to će izazvati globalnu recesiju, rekao je šef američkog finansijskog giganta Blekrok za BBC.

Lari Fink, koji vodi najveću svetsku kompaniju za upravljanje imovinom, rekao je da će visoke cene nafte imati „duboke posledice“ na svetsku privredu.

Blekrok je finansijski kolos, koji kontroliše imovinu vrednu 14 biliona dolara i jedan je od najvećih investitora u mnogim svetskim kompanijama.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je teško predvideti posledice sukoba na Bliskom istoku, ali da se njihov mogući uticaj već upoređuje sa posledicama pandemije kovida-19.

Sukob nanosi značajnu štetu međunarodnoj logistici, proizvodnji i snabdevačkim lancima i istovremeno stavlja pod snažan pritisak firme u mnogim sektorima, posebno metala i veštačkog đubriva, rekao je Putin ranije ove godine.

Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju, upozorio je ranije da bi rat na Bliskom istoku mogao da izazove energetsku krizu goru od one iz 1970-ih i uporedivu sa početnim uticajima ruske invazije na Ukrajinu 2022.

„Mnogi od nas se sećaju dve uzastopne krize u snabdevanju naftom 1970-ih... u to vreme, u svakoj od kriza, svet je gubio oko pet miliona barela dnevno, obe zajedno, 10 miliona barela dnevno“, rekao je Birol.

„Do danas smo gubili 11 miliona barela dnevno, dakle više nego dva velika naftna šoka zajedno.“

Nijedna zemlja, nastavio je, „neće biti imuna“ na posledice krize na snabdevanje energentima, jer su i dalje pogođeni prevoz nafte i tečnog prirodnog gasa kroz Ormuski moreuz.

Par-nepar ili ko danas sme da vozi

Sistem par-nepar bio je na snazi u bivšoj Jugoslaviji 1979. godine za vreme svetske krize sa naftom.

Problem nedostaka goriva tad se rešavao tako što su ponedeljkom, sredom i petkom mogla da se voze samo kola čija se registracija završavala parnim brojem.

Drugim danima su vozili oni koji su imali automobile sa tablicama koje su na kraju imale neparan broj.

Pogledajte i ovaj video: Zašto su nam potrebne različite vrste nafte

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Rat na Bliskom istoku suočio Evropu sa još jednom energetskom krizom
• Šest razloga zašto će svetska kriza trajati duže od rata na Bliskom istoku
• Iranska blokada Ormuskog moreuza - šta to znači za svet
• Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube
• MOL: Most i brana između Rusije i Evrope
• Zašto je za Srbiju i Balkan važna rafinerija u Pančevu