Evropska komisija: Isplata novca Srbiji zavisi od pravosuđa i slobode medija

Mersije je na konferenciji za novinare rekao da je Plan rasta jedan od finansijskih instrumenata za koji se, pri svakom zahtevu za isplatu, razmatra ispunjenost određenih kriterijuma. On je naveo da u Evropskoj komisiji postoji zabrinutost zbog izmena seta pravosudnih zakona u Srbiji, te da pažljivo prate naredne korake.

Na pitanje šta Srbija treba da uradi kako bi izbegla eventualno uskraćivanje finansijske podrške, Mersije je istakao da Evropska komisija nastavlja da podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, ali da očekuje poštovanje demokratskih mehanizama, ljudskih prava i vladavine prava.

Prema njegovim rečima, to podrazumeva i uvažavanje stava Venecijanske komisije o pravosudnim zakonima, koji se očekuje u narednom periodu. Takođe, naglasio je da se očekuje napredak kada je reč o slobodi medija, s obzirom na to da je u tom segmentu zabeleženo nazadovanje.

Planom rasta za Zapadni Balkan Srbiji je namenjeno oko 1,6 milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine.

Briselski izvori navode da zvanično još nema odluke o eventualnom ukidanju finansiranja iz Plana rasta za Srbiju, ali upozoravaju da informacije koje je objavio portal Politiko ne treba potcenjivati. Kako navode, ostaje da se vidi da li će obustava finansiranja ostati samo kao mogućnost ili će Evropska komisija, uz podršku Evropskog parlamenta, doneti odluku o zaustavljanju isplate sredstava.

Prema tim navodima, isplata novca mogla bi da zavisi od odnosa vlasti prema izmenama pravosudnih zakona, usvojenih na predlog poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića, kao i od stanja u oblasti slobode medija.

Stručnjak za međunarodne odnose i pitanja Evropske unije Dušan Reljić ocenio je da sredstva iz Plana rasta nisu presudna za Srbiju i da država može da funkcioniše i bez oko 300 miliona evra godišnje.

Reljić je naveo da se ta sredstva mogu nadomestiti iz drugih izvora, jer je novac na svetskom tržištu relativno jeftin, a investitori, uključujući kineske, ali i druge, donose kapital koji, prema njegovim rečima, u konačnom zbiru nije skuplji od kredita Evropske unije.

"Dobro je imati 300 miliona, ali to nije presudno. Presudno je dobiti, kao Hrvatska, pet do šest milijardi evra godišnje, koje značajno pokreću privredni razvoj", rekao je Reljić.

On je dodao da bi eventualna odluka o uskraćivanju sredstava mogla politički da odgovara vlastima, jer bi, kako je naveo, takva situacija mogla da bude predstavljena kao pritisak spolja.

Reljić je istakao i da odluku o finansiranju donose države članice Evropske unije, među kojima, kako ocenjuje, ne postoji posebno raspoloženje prema Srbiji, naročito među baltičkim zemljama.

Srbiji je za prvu isplatu iz Plana rasta već odobren neto iznos od 56,5 miliona evra od planiranih oko 112 miliona, jer je, prema proceni Evropske komisije, ispunjeno manje reformi nego što je predviđeno.

Od odobrenih 56,5 miliona evra, 16,2 miliona čine bespovratna sredstva, dok je 40,3 miliona evra u vidu povoljnih kredita.