Primirje Libana i Izraela: Šta je dogovoreno

Američki predsednik Donald Tramp objavio je da su se lideri Izraela i Libana saglasili o desetodnevnom prekidu vatre, koje je stupilo na snagu 16. aprila u večernjim satima.

U Trampovoj izjavi nije bilo pomena Hezbolaha, libanske vojno-političke organizacije, koju podržava Iran, sa kojim Izrael razmenjuje vatru poslednjih šest nedelja.

Ali u potonjoj objavi na njegovoj platformi Istina (Truth Social), Tramp je pozvao Hezbolah da se pridržava prekida vatre.

„Nadam se da će se Hezbolah lepo i dobro ponašati tokom ovog važnog perioda“, napisao je.

Američki predsednik je pozvao izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i libanskog predsednika Džozefa Ajuna u Belu kuću na dalje razgovore.

Evo šta je poznato o primirju.

Šta je dogovoreno?

Uslovi sporazuma precizno navode da će primirje trajati 10 dana, uz mogućnost produžetka ako bude napretka u pregovorima.

Detalje je prosledio američki Stejt department:

• Izrael zadržava „pravo da preduzme sve neophodne mere u samoodbrani, u bilo kom trenutku, protiv planiranih, neposrednih ili tekućih napada“.
• Liban mora da preduzme „značajne korake“ kako bi sprečio Hezbolah i sve druge „neposlušne paradržavne naoružane grupe“ da izvode napade na Izrael.
• Strane priznaju da libanske bezbednosne snage imaju isključivu odgovornost za bezbednost Libana.
• Izrael i Liban su se saglasili da SAD nastave da olakšavaju dalje direktne razgovore sa ciljem „rešavanja svih preostalih pitanja“.

U saopštenju se dodaje da je primirje „gest dobre volje“ Izraela koji ima za cilj da omogući „pregovore u dobroj veri ka trajnom sporazumu o bezbednosti i miru“ između dve zemlje.

• Primirje između Izraela i Libana stupilo na snagu: 'Dosta je ubijanja'
• Prvi direktni razgovori Izraela i Libana od 1993, zaokret italijanske politike
• Zašto Izrael koristi beli fosfor u napadima na teritoriju Libana

Šta su rekle umešane strane i drugi?

Izraelski i libanski lideri su pozdravili primirje, a Netanjahu ga je nazvao „prilikom za postizanje istorijskog mirovnog sporazuma“.

Libanski premijer Navaf Salam rekao je da se nada da će sporazum omogućiti raseljenima da se vrate domovima.

Hezbolah je signalizirao spremnost da učestvuje u primirju, ali je rekao da ono mora da uključuje „sveobuhvatni prekid napada“ širom Libana i da „izraelske snage ne smeju da imaju slobodu kretanja" (u Libanu).

Hezbolah je duboko ukorenjen u Libanu, iako nije deo bezbednosnog aparata libanske vlade.

Njegovi pripadnici učestvuju i u radu libanske vlade.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova pozdravilo je primirje, a portparol Ismail Bagei izrazio je „solidarnost“ sa Libanom.

U odvojenim mirovnim pregovorima sa SAD, Teheran je tražio da dvonedeljno primirje treba da uključi i Liban, što su Amerika i Izrael do sada odbijali.

Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN), pohvalio je ulogu SAD u postizanju primirja i pozvao sve strane da „u potpunosti poštuju“ i „u svakom trenutku se pridržavaju međunarodnog prava“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nazvala je sporazum „olakšanjem“, rekavši da će Evropa nastaviti da „poziva na puno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Libana“.

• Više od 100 udara Izraela na Liban za 10 minuta
• Muzikom protiv bombi: Čelista svira među ruševinama u Bejrutu
• BBC u Bejrutu posle izraelskog napada u centru grada

Šta je izraelska 'bezbednosna zona' u Libanu?

Uprkos sporazumu, Netanjahu je rekao da će izraelska vojska održavati „bezbednosnu zonu“ u dubini od 10 kilometara u južnom Libanu.

„Mi smo tamo i ne odlazimo“, naglasio je.

Tampon zona mora da ostane kako bi se „blokirala opasnost od invazije“, rekao je izarelski premijer.

Izrael je ponovo ušao u južni Liban posle napada Hezbolaha početkom marta, dva dana pošto su počeli američko-izraelski vazdušni udari na Iran, kada je ubijen dosadašnji iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei.

Tampon zona je neophodna za zaštitu zajednica u severnom Izraelu, kaže Netanjahu.

Izrael i Liban, tačnije Hezbolah, imali su prethodni sporazum o primirju, kojim je okončano prethodnih 13 meseci sukoba, ali je i pored toga gotovo svakodnevno bilo međusobnih napada.

Taj sukob je počeo posle upada palestinske ekstremističke grupe Hamas i drugih na jug Izraela 7. oktobra 2023, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi, a 215 uzet za taoce i odveden u Pojas Gaze.

Izrael je potom pokrenuo brutalnu odmazdu, a Hezbolah se umešao na strani Hamasa.

• Potučen i izolovan, Hezbolah uvlači Liban u još jedan rat
• Izrael u 'ograničenoj' kopnenoj operaciji u Libanu, milion raseljenih
• Kako Izrael može da drži toliko otvorenih ratnih frontova

Kako je postignut sporazum o primirju?

Ranije ove nedelje, delegacije Izraela i Libana održali su direktan sastanak u Vašingtonu, prvi posle 1993. godine.

Cilj je bio smirivanje rata u kojem je Izrael izveo velike smrtonosne udare na jugu Libana, ali i u prestonici Bejrutu.

Tramp je saopštio da je sporazum postignut posle „odličnih razgovora“ sa Ajunom i Netanijahuom, ali se ne pominje da li je Hezbolah direktno uključen u razgovore.

Kasnije je na društvenim mrežama pozvao Hezbolah da se „ponaša lepo i dobro tokom ovog važnog perioda“.

Iako je pozdravio primirje, Netanjahu je jasno stavio do znanja da neće biti mnogo ustupaka na terenu - ili ih neće biti uopšte.

Rekao je da je Hezbolah insistirao na dva uslova: povlačenju izraelskih snaga iz Libana i principu „tišina za tišinu“ (mi vas ne napadamo, vi nas ne napadate).

Međutim, čini se da je objava o prekidu vatre iznenadila mnoge u Izraelu, navodno čak i unutar samog bezbednosnog kabineta vlade.

Veoma ugledni izraelski novinski izvor rekao je da je neposredno pre nego što je objavljena vest o sporazumu o prekidu vatre, Netanjahu za pet minuta sazvao sastanak bezbednosnog kabineta.

Prema procurelim informacijama sa tog sastanka, ministrima nije bilo omogućeno da glasaju o prekidu vatre.

• Šta je Golanska visoravan i šta Izrael tamo radi
• Sukob Izraela i Hezbolaha u nekoliko mapa
• Izrael ubio dugogodišnjeg vođu Hezbolaha

Kakve veze ovo ima sa ratom protiv Irana?

Kada je objavljeno primirje Amerike i Izraela sa Iranom, stigle su različite poruke da li se sporazum odnosi i na Liban.

Pakistanski zvaničnici, koji su posredovali u pregovorima o sporazumu, i iranski zvaničnici rekli su da jeste, ali Izrael je rekao da nije.

Karolajn Levit, portparolka Bele kuće, takođe je kasnije rekla da Liban nije deo sporazuma.

Izrael je pokrenuo napade na Liban 2. marta kao odgovor rakete i dronove koje je lansirao Hezbolah na izraelsku teritoriju.

Od tada je više od 2.100 ljudi ubijeno, a 7.000 je ranjeno u izraelskim napadima, prema podacima libanskog Ministarstva zdravlja.

Nije poznato koliko je civila, a koliko pripadnika Hezbolaha poginulo i ranjeno.

U broju poginulih je najmanje 172 dece i 260 žena i 172 dece, kažu libanski izvori.

Ubijeno je više od 90 zdravstvenih radnika, 208 je ranjeno, a bilo je više od 120 izraelskih napada na ambulantna vozila i medicinske ustanove, kažu isti izvori.

U BBC analizi utvršeno je da je Izrael uništio više od 1.400 zgrada u Libanu.

U napadima Hezbolaha ubijena su dva civila u Izraelu u istom periodu, dok je 13 izraelskih vojnika ubijeno u borbama u Libanu, kažu izraelske vlasti.

Izraelska vojska je 16. aprila uništila poslednji most koji je povezivao jug Libana sa ostatkom zemlje, dodatno izolujući region i obnavljajući strahove među mnogim Libancima da bi to moglo da dovede do dugoročne okupacije nekih područja.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Izraelska uništenja u južnom Libanu: Šta je utvrdio BBC
• Šest invazija Izraela na Liban
• Ko vlada Libanom i koliku moć ima Hezbolah
• Šta je Hezbolah i zašto se našao u vašingtonskom sporazumu
• Da li Hezbolah ima više pristalica ili protivnika u Libanu
• Koliko se libanski Hezbolah promenio od rata sa Izraelom 2006.