Pobeda 'evroskeptika' Rumena Radeva na izborima u Bugarskoj

Rumen Radev i njegova stranka Napredna Bugarska pobednici su parlamentarnih izbora u Bugarskoj, osmih u poslednjih pet godina.

Ipak, sa oko 90 odsto prebrojanih glasova, stranka Napredna Bugarska jeste ubedljivo najviše glasova, ali neće moći sama da formira vladu.

Prema preliminarnim rezultatima, stranka Radeva je osvojila blizu 45 odsto glasova, i kako stvari stoje neće imati dovoljnu samostalnu većinu u skupštini koja ima 240 mesta.

Koalicija koju je predvodila GERB, stožer dosadašnje vlade Bojka Borisova, koja je 'pala' u decembru posle masovnih protesta zbog korupcije, na drugom je mestu sa osvojenih 13,4 odsto glasova.

Na trećem mestu je koalicioni blok stranaka „Nastavite promene“ i „Demokratska Bugarska“ sa 13,21 odsto.

Pored ove tri snage, još dve političke grupacije su ušle u parlament, prešavši cenzus od četiri procenta.

Pokret za prava i slobode (PPR) trenutno ima 6,23 odsto glasova, a ultranacionalistička Partija preporoda 4,35 odsto.

Lider Preporoda Kostadin Kostadinov je više puta govorio o potrebi za održavanjem dobrih odnosa sa Rusijom.

Rumen Radev je novinarima rekao da je spreman na različite koalicione opcije kako bi Bugarska dobila stabilnu vladu.

Parlamentarni izbori su raspisani pošto je prethodna vlada u decembru pokušala da progura kontroverzni budžet, što je izazvalo masovne proteste i dovelo do pada kabineta Bojka Borisova.

Radev je, tada u svojstvu predsednika, otvoreno podržao te proteste.

„Ljudi su odbacili samodovoljnost i aroganciju starih stranaka i nisu podlegli lažima i manipulacijama.

„Zahvaljujem im na poverenju", rekao je pobednik izbora.

Poručio je i da će raditi na izgradnji „snažne Bugarske u snažnoj Evropi".

„Evropi je sada potrebno kritičko razmišljanje, pragmatično delovanje i konkretni rezultati - posebno u izgradnji nove bezbednosne arhitekture, kao i u obnovi industrijske moći i konkurentnosti.

„Biće to glavni doprinos Bugarske njenoj evropskoj misiji", istakao je.

Lider GERB-a Bojko Borisov, dugogodišnji politički protivnik Radeva, najpre je na dan glasanja rekao da se njegova partija neće pridružiti vladi, ali je kasnije dao izjavu u nešto drugačijem tonu.

„Izbori će odrediti ko će pobediti, ali pregovori će odrediti ko će vladati.

„GERB bi mogao da uđe u vladu, ili bi mogao da postane opozicija. A u politici, kao i u životu, potrebno je strpljenje“, rekao je Borisov.

Od pilota MIG-a do predsednika Bugarske

Radev važi za pragmatičnog lidera, a neki kritičari ga nazivaju i evroskepktikom i donekle sklonog Rusiji.

Kritikovao je sankcije Evropske unije i zalagao se za konstruktivan dijalog sa Kremljom.

Protivi se i vojnoj pomoći Bugarske Ukrajini.

U kampanji je naglasak stavio pre svega na unutrašnja pitanja, obećavajući borbu protiv korupcije i uspostavljanje stabilne vlade posle godina krhkih i lako oborivih koalicija.

Posle devet godina na funkciji predsednika, povukao se u januaru kako bi osnovao novi politički pokret.

Bivši pilot lovca MiG-29 i nekadašnji komandant bugarskog ratnog vazduhoplovstva, ostvario je zapažen izborni rezultat, ali ne i dovoljno ubedljiv mandat da njegova stranka samostalno formira vladu.

• Pala vlada u Bugarskoj: Protesti nastavljeni uprkos ostavci premijera
• Bugarska uvela evro posle burnih protesta
• Rumunija i Bugarska od 1. januara bez granica

Bugarska je važan snabdevač municije i eksploziva za Ukrajinu, uglavnom preko trećih zemalja, naročito susedne Rumunije.

Rat je dao snažan podsticaj domaćoj namenskoj industriji, koja se još od sovjetskog perioda suočavala sa teškoćama.

Od 2022. godine, Rumen Radev često se protivio prodaji bugarskih zaliha oružja iz sovjetske ere Ukrajini, uz obrazloženje da takve isporuke produžavaju rat koji Ukrajina ne može da dobije - stav sličan onome koji zastupa dosadašnji mađarski premijer Viktor Orban.

Fabrika VMZ u Sopotu, oko dva sata vožnje istočno od Sofije, proizvodi eksplozive i artiljerijske granate kalibra 155 milimetara po NATO standardima.

U oktobru 2025. godine, nemačka kompanija Rajnmetal (Rheinmetall) najavila je zajedničko ulaganje vredno milijardu evra sa VMZ-om.

Zacrtani cilj je godišnja proizvodnja do 100.000 granata od 155 mm.

Planirana je i izgradnja posebne fabrike baruta u Sopotu, pri čemu će Rajnmetal imati većinski udeo od 51 odsto.

Ova proizvodnja deo je širih evropskih napora da se poveća vojna industrijska proizvodnja.

Iako se protivi vojnoj pomoći Ukrajini, Radev je istakao ulogu u dovođenju Rajnemtala u Bugarsku u martu 2025. godine.

„Bugarska postaje deo evropskog odbrambenog ekosistema", izjavio je Radev tokom posete sedištu Rajnmetala u Unterlusu, u Nemačkoj, u avgustu 2025.

Njegova politika kao šefa vlade verovatno će biti slična pristupu slovačkog premijera Roberta Fica - kritičan prema podršci EU, ali bez blokiranja proizvodnje oružja u privatnom sektoru namenjenog Ukrajini.

Pogledajte video: Zbogom levi, zdravo evri - susret bugarskih penzionera sa novom valutom

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]