Statut Privredne komore Srbije pred Ustavnim sudom: Sporno uređenje izbora i pitanje „demokratije među privrednicima“

Kako se navodi u zahtevu u koji je imao uvid Insajder, sistem odlučivanja u PKS-u je zatvoren i nedovoljno transparentan, što, prema podnosiocima, dovodi do „posredne diskriminacije članstva“. Oni tvrde da ovakav model pogoduje krupnom kapitalu, stranim investitorima i uvoznim lobijima, dok su mala i srednja preduzeća u nepovoljnijem položaju.

Zahtev su podneli poslanici iz više opozicionih stranaka, među kojima su Srbija centar, Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana, Ekološki ustanak, Stranka demokratske akcije Sandžaka i Partija za demokratsko delovanje. Ipak, inicijativu je formalno sačinio Forum privrednika Čačak.

Iz Ustavnog suda je potvrđeno da je zahtev primljen 8. aprila i da je formiran predmet.

Sporan način izbora i „zatvoren krug“ odlučivanja

U zahtevu se navodi da Statut PKS-a ne propisuje jasno osnovna izborna pravila – poput kandidovanja, rokova, biračkih spiskova i kontrole izbora – već ta pitanja prepušta internim aktima Komore. Time se, kako se tvrdi, otvara prostor za proizvoljno odlučivanje i ograničavanje stvarnog uticaja članova.

Podnosioci ističu i da je sistem odlučivanja u Komori zatvoren: Skupština bira Upravni odbor na predlog predsednika Komore, dok Upravni odbor predlaže predsednika Komore, a Skupština ga bira. Istovremeno, predsednik Komore je i predsednik Upravnog odbora, koji odlučuje o osnivanju i ukidanju granskih udruženja.

Zbog toga se predlaže da Statut jasno definiše izborni proces na svim nivoima – od regionalnih komora do Skupštine PKS-a – kao i pravila za raspisivanje izbora, konstituisanje organa i postupak ulaganja prigovora.

Primedbe privrednika: „Odluke donosi uzak krug“

Milić Popović iz Foruma privrednika Čačak navodi da je sistem u praksi visoko centralizovan i da privrednici van upravljačkih struktura nemaju realan uticaj.

On tvrdi da u regionalnim parlamentima polovinu članova imenuje PKS, dok drugu polovinu biraju direktori regionalnih komora, što, prema njegovim rečima, dodatno ograničava demokratičnost sistema.

Popović navodi i da su inicijative privrednika često odbijene, čak i kada imaju podršku dela članstva, što, kako kaže, pokazuje da se odluke donose u uskom krugu.

On ukazuje i na strukturu Upravnog odbora PKS-a, tvrdeći da u njemu dominantan uticaj imaju predstavnici stranih korporacija i velikih domaćih preduzeća, dok su mala i srednja preduzeća gotovo simbolično zastupljena.

Stav PKS: „Legitimitet proizlazi iz volje članova“

Iz Privredne komore Srbije odbacili su navode iz zahteva, navodeći da je on neosnovan i da se zasniva na pogrešnom tumačenju statuta i izbornog sistema.

U odgovoru koji je dostavljen Ustavnom sudu, PKS navodi da se legitimnost svih organa temelji na volji članova Komore, koji učestvuju u izborima kroz teritorijalnu i gransku organizaciju.

„Legitimitet i snaga svakog člana organa Privredne komore Srbije temelji se na snazi i volji svakog pojedinačnog člana“, navodi se u odgovoru PKS-a.

Komora takođe ističe da je izborni sistem prilagođen potrebama privrede i da uvažava specifičnosti različitih sektora.

Značaj malih i srednjih preduzeća

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2023. godine poslovalo više od 358.000 mikro, malih i srednjih preduzeća, u kojima je radilo gotovo milion ljudi. Istovremeno, u velikim preduzećima zaposleno je znatno manje ljudi, ali uz veći pojedinačni kapacitet firmi.

Ekonomista Milan Kovačević ocenjuje da su mala i srednja preduzeća ključna za privredu Srbije, ali i najranjivija u uslovima centralizovanog sistema i izražene tržišne nejednakosti.

On smatra da bi ekonomska politika trebalo više da se oslanja na lokalne nivoe odlučivanja i jasnije definisanu podršku izvoznim firmama.