Greška, namera, egzibicionizam, pa i opklada: zašto vozači ulaze u suprotan smer i kako to sprečiti

Kako navodi Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost u saobraćaju, ulazak u pogrešan smer može biti posledica obične greške vozača, ali i namere, egzibicionizma, opklade ili pokušaja snimanja sadržaja za društvene mreže radi velike gledanosti.

On objašnjava da bi se ovakve situacije mogle smanjiti strožim lekarskim proverama vozača i boljom kontrolom psihofizičke sposobnosti za upravljanje vozilom. Kako ističe, sadašnji sistem nije dovoljno dosledno primenjen, iako zakon predviđa mehanizme za vanredne zdravstvene provere kada se kod vozača pojave određena oboljenja ili promene u sposobnostima.

Okanović dodaje da se kod vozača B i A kategorije lekarski pregledi ne obavljaju redovno do 65. godine, dok se za profesionalne vozače C i D kategorije oni rade periodično. Problem, kako navodi, nastaje i zbog toga što lekari u praksi retko prijavljuju sumnju na nesposobnost za vožnju nadležnim institucijama.

Kao jedan od uzroka pogrešnog ulaska na auto-put, on navodi i nejasnu ili nedovoljno uočljivu saobraćajnu signalizaciju, posebno na novijim petljama, gde vozači mogu lako da se zbune, čak i uz korišćenje navigacionih aplikacija.

Prema njegovim rečima, projektanti često smatraju da je signalizacija jasna na papiru, ali u praksi vozačima nedostaju dodatna upozorenja. Zato predlaže da se uvede više znakova i jasnije označavanje pravca kretanja, kako bi se smanjio rizik od greške.

Govoreći o mogućim tehničkim rešenjima, Okanović pominje i sisteme hitnog obaveštavanja putem mobilnih telefona, koji bi vozače mogli da upozore ako se neko kreće u suprotnom smeru. Međutim, naglašava da potpuno fizičko sprečavanje ovakvih situacija nije moguće, jer vozač uvek može da napravi zaokret i uđe na auto-put pogrešno, čak i na samoj traci.

Podseća se i na tragediju na auto-putu Ruma–Šabac, gde je do nesreće došlo kada je vozač ušao u pogrešan smer, što je dovelo do sudara sa smrtnim ishodom za četiri osobe.