Svetska banka: Novi pad očekivanja od Zapadnog Balkana i Srbije

Posle tmurne jeseni nije stiglo sunčano proleće, makar ne za privrede zemalja Zapadnog Balkana.

Na ovakvu prognozu, kažu stručnjaci iz Svetske banke, uticali su rast cena energenata „zbog sukoba na Bliskom istoku, inflacija i neizvesnost".

Očekivanja od privrednog rasta u 2026. za šest zemalja ovog evropskog regiona (Srbija, Albanija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Crna Gora) drugi put uzastopno su umanjena, navodi se u prolećnom izveštaju Svetske banke.

Ukupni rast u regionu je prema predviđanjima iz jesenjeg izveštaja trebalo da bude 3,1 odsto u 2026, ali je u prolećnom snižen na 2,8 odsto.

„Privredni rast zemalja Zapadnog Balkana ostaće usporen tokom 2026. i 2027. godine, pod uticajem efekata konflikta na Bliskom istoku, uporne inflacije i pojačane neizvesnosti", ocenila je Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan, u pisanom izveštaju predstavljenom u Beogradu.

„I dok kreatori politika koriste kratkoročne fiskalne mere da suzbiju efekte ovih pritisaka na domaćinstva i preduzeća, naš izveštaj pokazuje da su radna mesta ključ za dugoročni ekonomski napredak", dodala je.

Najnegativnija promena u projekcijama odnosi se na Bosnu i Hercegovinu, od koje se očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,5 odsto, što je za 0,5 procentnih poena manje u odnosu na jesenji izveštaj Svetske banke.

Rast Srbije trebalo bi da iznosi 2,7 odsto, za 0,3 procentna poena manje od jesenjih očekivanja, a isti pad zabeležen je i u slučaju Crne Gore, čija će privreda rasti po stopi od 2,9 odsto ove godine, smatraju u toj instituciji.

Najblaža umanjenja nego jesenas imaju Albanija (sa 3,5 na 3,4 odsto), Kosovo (sa 3,8 na 3,7 odsto) i Severna Makedonija (sa tri na 2,9 odsto).

Kao i u jesenjem izveštaju, iz Svetske banke ponovo ukazuju na sve veći problem sa radnom snagom u državama Zapadnog Balkana.

Primetna je „loša iskorišćenost radne snage", posebno među ženama i mladima, koji se suočavaju sa preprekama prilikom zapošljavanja, rekao je Ričard Rekord, vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan, na predstavljanju izveštaja u Beogradu.

Nacije na Zapadnom Balkanu postaju „super stare", a „mnogi mladi imaju probleme pri tranziciji iz sistema obrazovanja na tržište rada", dodao je Rekord.

Ukoliko bi stopa učešća radne snage bila ista kao u uporedivim zemljama Evropske Unije, to bi značilo dodatnih 2,8 miliona raspoloživih radno sposobnih stanovnika na Zapadnom Balkanu, piše u izveštaju.

• Pet stvari koje treba da znate o budžetu Srbije za 2026. godinu
• Koliko će Srbiju koštati Nacionalni stadion
• Kurs evra u Srbiji: Ima li razloga za brigu

Kočnice Srbije: Investicije, poljoprivreda i energetika

Kao i druge zemlje Zapadnog Balkana, Srbija je pogođena rastom cena energenata usled rata na Bliskom istoku, koji utiče na rast potrošačkih cena.

Mere vlade kojima su ograničene maloprodajne cene namirnica privremno su usporile rast inflacije, ali se do kraja 2026. očekuje još jedan skok, rekao je Lazar Šestović, viši ekonomista Svetske banke u Srbiji, tokom predstavljanja izveštaja.

„Usled rasta cene energenata, očekuje se da do kraja godine inflacija bude na šest odsto ili preko toga", dodao je.

Srbija je tokom 2025. i početkom 2026. imala i „snažno povećanje" plata i penzija, ali i „značajno povećanje nejednakosti" zarada i nastavak trenda većih primanja u javnom u odnosu na privatni sektor, naglašava Šestović.

• Generacija Z: Koliko se promenila radna etika
• Da li su mladi u Srbiji u pravu kada na prvom poslu traže dobru platu
• Koliko su povoljni krediti pomogli mladima u Srbiji da dođu do stana

Pogledajte video: Inflacija - zašto rastu cene svega

Kao i u jesenjem izveštaju, kao jedan od razloga nižih projekcija rasta za Srbiju ističe se nagli pad direktnih stranih investicija koje su prepolovljene tokom 2025.

Pored globalnih dešavanja, doprineli i „ostavka premijera i sporo formiranje vlade, politički protesti, sankcije protiv Rusije u naftnom sektoru i još jedna loša poljoprivredna sezona", navode.

Direktne strane investicije su prethodnih godina činile „od pet do šest odsto" ukupnih investicija u Srbiji, što je sada opalo na oko tri odsto, kaže Šestović.

„To nije loše, na nivou je drugih zemalja Zapadnog Balkana, ali je nisko za ranije standarde Srbije i u srednjem roku očekujemo povratak direktnih stranih investicija.

„Veći problem su domaće privatne investicije, gde je Srbija znatno lošija od drugih zemalja regiona i istočne Evrope", objašnjava.

Pogledajte video: Šta je recesija i kako može da utiče na vaš život

Srbija je specifična i po udelu poljoprivredne proizvodnje u BDP-u, koji je veći nego u drugim balkanskim zemljama, pa je na očekivanja Svetske banke uticala i loša poljoprivredna sezona u 2025.

Problema je bilo i sa Naftnom industijom Srbije (NIS), koja se zbog ruskog vlasništva našla pod američkim sankcijama, a najavljena prodaja mađarskoj MOL Grupi još nije završena, iako su pregovori nastavljeni, kako je potvrđeno za BBC.

„To je jedno od ključnih pitanja i što pre se dođe do rešenja, to bolje", ističe Šestović.

Svi ovi faktori doprineli su smanjenom izvozu iz Srbije, kažu iz Svetske banke.

Ipak, pred Srbijom bi trebalo da budu svetliji dani.

„Rast će se, očekuje se, oporaviti i kretati oko tri do četiri odsto u narednim godinama", predviđaju iz Svetske banke.

Slamarica ili banka: Kako se štedi u Srbiji?

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Koliko je Srbija dužna Kini
• MOL: Most i brana između Rusije i Evrope
• Zašto se Srbiji prognozira manji privredni rast nego proletos
• Cene goriva u Srbiji i na Balkanu: Šta treba da znate
• Šest razloga zašto će svetska kriza trajati duže od rata na Bliskom istoku
• 'Iz ove kože se ne može': Život ispod praga siromaštva u Srbiji