Ključ za gubitak težine? Uživajte u hrani.

Ako bi trebalo da izaberete između ukusne čokoladne pločice ili niskokalorične, prirodno zaslađene alternative, za šta biste se odlučili?

Većina nas možda racionalno zna da bi trebalo da izaberemo ovo drugo, ali ukusnu poslasticu je neverovatno teško izbeći.

Zato je onima koji pokušavaju da smršaju teško da se pridržavaju dijete.

Skloni smo da žudimo za energetski gustim, slatkim poslasticama, delom zato što su naši preci nekada zavisili od njih.

Još je veći izazov sveprisutnost visokokaloričnih, ultra-prerađenih namirnica koje, kada ih jedemo, mogu povećati osećaj krivice zbog naših prehrambenih navika.

„Ultra-prerađeni proizvodi su, u suštini, kao da ste na hevi metal koncertu.

„Napravljeni su da nadjačaju sve ostalo.

„Ljudima je zaista teško da se uključe u suptilnu klasičnu muziku voća ili povrća“, kaže Ešli Girhard, profesorka psihologije na Univerzitetu u Mičigenu.

Kako bismo održali zdraviju težinu, ne bi trebalo da vodimo računa samo o onom što jedemo, već i da promenimo način razmišljanja o hrani, ukazuju brojna novija istraživanja.

U stvari, postoje zdravstvene koristi od pron

Naći zadovoljstvo u jelu nosi zdravstvene korist, jer očekivanja koja imamo od izbora hrane utiče na stepen gladi.

Nezadovoljavajući 'zdravi' mlečni šejkovi

U sada već dobro poznatom eksperimentu objavljenom pre 15 godina, grupa naučnika je utvrdila da ono što verujemo da jedemo može uticati na to kako naše telo reaguje.

Zaključci tima koji je predvodila Alija Kram, psihološkinja sa Univerziteta Stanford u Americi, pokazali su da se, ako su učesnici verovali da piju dekadentni visokokalorični milkšejk, hormonski odgovor njihovog tela razlikovao u zavisnosti od toga šta su verovali da jedu, a ne koliko su kalorija zapravo uneli.

Učesnicima je dat isti milkšejk, ali im je ili rečeno da je zdrav i da ima samo 140 kalorija ili da je „razmazujući“ od 620 kalorija.

U stvari, imao je samo 380 kalorija.

Kada su učesnici verovali da piju „ukusan“ šejk, doživeli su znatno veći pad hormona gladi grelina koji stimuliše apetit i raste kada smo gladni, a pada kada smo siti.

Ali kada im je rečeno da piju zdrav šejk, pad grelina je bio manji.

Usledio je zaključak da su njihovo razmišljanje i očekivanja u vezi sa hranom promenili način na koji im je telo reagovalo.

„Verovanje da jedete dovoljno čini da vaše telo reaguje kao da je imalo dosta hrane“, kaže Kram.

Ovo uverenje je važno kada je u pitanju održavanje zdrave težine, jer grelin utiče na naš metabolizam.

Ako se ne osećamo siti i naš metabolizam se usporava, nećemo sagorevati toliko energije.

Način razmišljanja o uzdržanosti stoga može biti kontraproduktivan za održavanje zdrave težine.

„Ako pokušavate da smršate i smanjite unos šećera, masti i kalorija, ali ste u stanju razmišljanja o uzdržanosti, to će vas sprečiti da izgubite toliko kilograma“, kaže Kram.

Slični rezultati se javljaju i kada je u pitanju naša genetska predispozicija za osećaj sitosti.

Pojedinci kojima je rečeno da imaju gene koji ih lakše čine sitijima proizvodili su više hormona GLP-1 koji reguliše telesnu težinu, čak i ako nisu imali te gene.

• Mit o snazi volje i zašto je nekim ljudima teže da izgube višak kilograma
• Kako ultraprerađena hrana utiče na mikrobiom creva
• Da li je gojaznost pogrešno medicinski definisana

Zašto je obeležavanje važno

Označavanje takođe pravi razliku.

U drugoj studiji, od učesnika je zatraženo da pojedu proteinsku pločicu označenu kao „ukusna“ ili „zdrava“, ali su obe imale isti nutritivni sadržaj.

Od treće grupa učesnika je traženo samo da ocene izgled pločice.

Pošto su pojeli „zdravu pločicu“, učesnici su prijavili da se osećaju manje zadovoljno i više gladno, i da su konzumirali više hrane, čak i u poređenju sa onima koji nisu jeli pločicu.

Ovaj rezultat pokazuje da oznake o zdravstvenoj ishrani mogu smanjiti očekivanje zadovoljstva, što znači da bi nas hrana označena kao zdrava mogla ostaviti manje zadovoljnim.

Utvrđeno je da označavanje zdrave hrane radi naglašavanja ukusa i uživanja, a ne zdravlja ili ishrane, takođe povećava verovatnoću da ljudi uživaju u toj hrani.

Slično tome, utvrđeno je da su pojedinci koji se osećaju krivim zbog jedenja nečeg ukusnog poput čokoladne torte, manje uspešni u gubitku težine.

Uzevši sve u obzir, ovo istraživanje nudi važna saznanja za one koji žele da smršaju.

Uskraćivanje poslastica ne znači automatski da ćete unositi manje kalorija u celini, piše Dejvid Robson detaljno istraživao u knjizi „The Expectation Effect" (Efekat očekivanja).

U stvari, uzdržanost bi mogla dovesti do prejedanja kasnije.

Poverenje u sopstveno telo i izbegavanje opisa hrane koji ukazuju na uskraćenost, kao što su „lagan“, „nizak“ ili „smanjen“, bi trebalo da nam bude u centru pažnje, kaže Kram.

„Osećaj da ne dobijate dovoljno zapravo bi mogao da neutrališe efekat dijete“, kaže ona.

Pogledajte video o ishrani bez mesa

Girhart se slaže i kaže da bi nam koristilo da hranu smatramo uživanjem, umesto da mislimo isključivo na hranljive materije i kalorije.

„Ograničavanje može postati obaveza“, kaže ona.

Umesto toga, trebalo bi da se oprdelimo na neprerađenu hranu, proteine i puno voća i povrća, kaže Gerhart.

„Ljudsko telo je dizajnirano da se hrani time i da je smatra zadovoljavajućim i privlačnim.“

Smanjenje ultra-prerađene hrane takođe pomaže, jer ona ne pruža hranljive materije koje su nam potrebne i može da utiče da želimo još.

„Mentalitet popustljivosti“ - potruditi se da telo dobija tačno ono što mu je potrebno, umesto da se misli samo na ograničenja, može da pomogne, kaže Kram.

„Verujte sebi i vašem telu da ste gladni pravih stvari u pravo vreme“, savetuje ona.

Povremeno jedenje poslastice i uživanje u njoj, uz uravnoteženu ishranu, može da odigra važnu ulogu u održavanju zdrave težine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto ljudi uživaju u zajedničkom obroku
• Kako vaša porodica oblikuje izgled vašeg tela
• Sedam vrsta hrane koje bi trebalo više da jedete
• Šta treba jesti u različitim periodima života
• Najbolji načini da izbacite otrove iz tela
• Može da vam skrati život i naškodi zdravlju: Šta je ultra-prerađena hrana