Epidemija hantavirusa na kruzeru: Brod plovi ka Španiji

Kruzer MV Hondijus, na kojem je troje ljudi umrlo od hantavirusa, posle nekoliko dana konačno je isplovio iz voda Zelenortskih Ostrva i na putu je ka Španiji.

Za putnike i članove posade zarobljene na kruzeru dani su kao večnost, a na brodu će sigurno provesti bar još nekoliko dana.

Brod je tri dana bio usidren u vodama Zeleniortskih Ostrva, na zapadnoj obali Atlantskoj okeana u Africi, a vlasti te države odbile su da brod dođe do jedne od luka.

Potom je španska vlada saopštila da je spremna da prihvati brod na Kanarskim ostrvima, što je izazvalo oštro protivljenje lokalnih vlasti.

Posle peripetija i oštrih protesta, brod je ipak krenuo iz voda Zelenortskih Ostrva i trebalo bi da za nekoliko dana stigne do Tenerifa, najvećeg ostrva kanarskog arhipelaga.

Holandski kruzer MV Hondijus isplovio je 1. aprila iz Argentine na putovanje preko Atlantskog okeana.

Od tada je troje putnika umrlo od posledica zaražavanja hantavirusom, koji obično prenose glodari.

Međutim, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je moguće da je došlo do retkog slučaja prenosa hantavirusa sa čoveka na čoveka holandskom kruzeru.

„Verujemo da može virus može da pređe sa čoveka na čoveka među bliskim kontaktima“, rekla je Marija van Kerkove, zvaničnica SZO.

Dvoje ljudi u teškom stanju, prethodno evakuisani sa kruzera, stigli su u Holandiju na lečenje, saopštila je Oceanwide Expeditions, holandska kompanija u čijem je kruzer vlasništvu.

Treći evakuisani putnik, 65-godišnji nemački državljanin, u stabilnom je stanju, dodao je operater.

Taj Nemac je bio na brodu sa suprugom koja je preminula na brodu 2. maja.

Svetska zdravstvena organizacija je saopštila i da je muškarac koji se vratio u Švajcarsku, pošto se ranije iskrcao sa broda, bio pozitivan na hantavirus i da je na lečenju u bolnici u Cirihu.

„Pacijent je odgovorio na imejl operatera broda kojim su putnici obavešteni o zdravstvenom događaju“, saopštio je šef SZO Tedros Gebrejesus.

Iz kompanije Oceanwide Expeditions prethodno su saopštili da neki članovi posade takođe imaju simptome i da im je potrebna hitna medicinska pomoć.

Evakuisan je i 41-godišnji član posade, holandski državljanin.

Na brodu je ostalo 146 ljudi iz 23 zemlje i svi su pod „strogim merama predostrožnosti“, saopštila je kompanija.

Vlasti Džordžije i Alabame, dve američke savezne države, rekle su za BBC da prate troje putnika koji su se vratili u SAD pošto su se ranije iskrcali sa broda (pre nego što je krenuo za Zelenortska Ostrva).

Kod svo troje ljudi nisu primećeni simptomi zarazu, kažu vlasti tih američkih država.

U najnovijem izveštaju, SZO je saopštila da je do sada identifikovano osam slučajeva hantavirusa - tri potvrđena i pet sumnjivih - kod ljudi koji su bili na brodu.

Na osnovu testova, zdravstvene vlasti Južnoafričke Republike saopštile su da je kod dvoje putnika pronađen andski soj hantavirusa kojeg ima u delovima Latinske Amerike, odakle je i brod krenuo na krstarenje Atlantskim okeanom.

Jedna od preminulih putnica bila je zaražena virusom, dok se još istražuje uzrok smrti drugo dvoje putnika, dodali su.

Smrtni slučajevi povezani sa brodom:

• Holanđanka koja se iskrcala kada je kruzer pristao na ostrvo Sveta Jelena 24. aprila.
• Njen muž je preminuo na brodu 11. aprila, ali to nije potvrđen slučaj.
• Holanđanka je potom otputovala u Južnoafričku Republiku, gde je preminula 26. aprila.
• Holandska avio-kompanija KLM erlajns 6. maja je saopštila da je ta žena kratko bila u avionu na letu iz Johanesburga za Amsterdam 25. aprila, ali joj je posada zabranila da ostane na letu zbog njenog zdravstvenog stanja.
• Oism njih dvoje, umrla je i Nemica, ali nije potvrđeno da je uzrok smrti bio hantavirus.

Nijedan od troje naknadno evakuisanih putnika 6. maja nisu bili pozitivni na hantavirus, ali dvoje pokazuju simptome.

Vruće političko pitanje u Španiji

Šef vlade Kanarskih ostrva Fernando Klaviho 6. maja se oštro usprotivio predlogu vlasti u Madridu da brod doplovi do ostrva za koje je nadležan.

Optužio je vladu u Madridu za „institucionalnu nelojalnost“ jer ga nisu obavestili kada su odlučili da dozvole brodu da se uputi tamo.

Nije bio usamljen u protestu.

Rosa Davila, šefica vlasti ostrva Tenerife, govorila je o „potpunom odbacivanju“ ove ideje i ljuta je što je odluka doneta bez, kaže, prethodnog razgoviora sa vladom Kanarskih ostrva.

Ovo se pretvorilo u vruće političko pitanje za špansku vladu premijera Pedra Sančeza koji je hitno sazvao sastanak sa ministrima.

Na brodu MV Hondijus je i 13 španskih državljana, što je vlada u Madridu takođe uzela u obzir.

Ministar Anhel Viktor Tores rekao je da razume „zabrinutost i nervozu“ lokalnih vlasti na ostrvima, ali je upozorio da su obavezni da prihvate brod prema međunarodnim zdravstvenim pravilima i apelovao je na smirenost.

Međutim, predsednik vlade Kanarskih ostrva kaže da ni građani ni vlada „ne mogu da budu mirni jer je rizik za kanarsko stanovništvo očigledno veoma realan“.

„Ne znamo stanje putnika niti koliko ih je zaraženo, sve što znamo je ono što vidimo i čujemo u medijima“, kaže on.

U razgovoru za španski TV kanal RTVE, Klaviho je rekao da je premijer Sančez doneo odluku „bez konsultacija sa Kanarskim ostrvima“.

„Ako je postignut sporazum sa SZO bez konsultacija sa Kanarskim ostrvima, molim premijera da objasni detalje sporazuma i medicinske i tehničke kriterijume koji se razlikuju od onih dogovorenih 5. maja u podne.“

„Pitamo se zašto, ako je usidren u luci Zelenortskih Ostrva - zašto mora da doplovi do Kanarska ostrva, koja su udaljena tri dana putovanja, kada je stanje putnika nepoznato?

„Drugim rečima, koji su tehnički kriterijumi doveli do promene odluke?“, upitao je Klaviho.

Monika Garsija, španska ministarka zdravlja, rekla je potom novinarima 6. maja da će brod zaploviti ka luci Granadilja na Tenerifima, gde će svi putnici biti evakuisani.

Svi koji su ostali na brodu nemaju simptome, rekla je ona.

„Biće izbegnut kontakt“ sa ljudima na Kanarskim ostrvima, dodala je, tvrdeći da „nema rizika“ po lokalno stanovništvo.

Španski putnici na brodu će biti stavljeni u karantin u vojnoj bazi u Madridu, dok će ljudi iz drugih zemalja biti prebačeni u njihove države ako nemaju simptome, dodala je.

Šta je hantavirus?

Hantavirus prenose glodari, a ljudi se zaražavaju udisanjem čestica iz osušenog izmeta glodara.

Infekcije se obično dešavaju kada virus dospe u vazduh iz urina, izmeta ili pljuvačke glodara, ukazuje američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Ako se u tom periodu pojave respiratorni simptomi, stopa smrtnosti iznosi oko 38 odsto.

Zabeležena su 864 slučaja hantavirusa u Americi između 1993. i 2022. godine, uglavnom u ruralnim delovima zapadnih saveznih država.

Ne postoji lek za ovu infekciju.

Uglavnom se preporučuje terapija za ublažavanje simptoma.

Virus može da izazove dve teške bolesti.

Prva, Hantavirusni plućni sindrom (HPS), najčešće počinje umorom, groznicom i bolovima u mišićima, posle čega slede glavobolje, vrtoglavica, groznica i problemi sa stomakom.

Ako se razviju respiratorni simptomi, stopa smrtnosti je približno 38 odsto, prema podacima CDC-a.

Druga bolest, Hemoragična groznica sa bubrežnim sindromom (HFRS), teža je i prvenstveno pogađa bubrege.

Kasniji simptomi mogu da budu: nizak krvni pritisak, unutrašnje krvarenje i akutna bubrežna insuficijencija.

Pogledajte video: Šta je hantavirus

Koliko je slučajeva hantavirusa prijavljeno širom sveta?

Procenjuje se da se svake godine širom sveta, prvenstveno u Evropi i Aziji, registruje 150.000 slučajeva HSN, prema izveštaju Nacionalnog instituta za zdravlje.

Više od polovine slučajeva se obično javlja u Kini.

Najnoviji podaci iz SAD pokazuju da je od 1993. kada je počeo nadzor nad hantavirusom, do 2023. godine u zemlji bilo 890 slučajeva.

Međutim, Seul virus, jedan od glavnih sojeva hantavirusa koji prenose norveški pacovi (poznati i kao smeđi pacov), nalazi se širom sveta.

• Kako izgleda život na brodu na kojem je zaraza hantavirusom
• Zašto je važno da znamo odakle je potekao korona virus
• Pet razlika između majmunskih boginja i kovida-19

Kako se leči?

Ne postoji specifičan tretman za infekcije hantavirusom.

Američki CDC preporučuje terapiju kiseonikom, mehaničku ventilaciju, antivirusne lekove, pa i dijalizu.

Pacijenti sa teškim simptomima obično se smeštaju na odeljenja intenzivne nege.

U teškim slučajevima, nekima će možda biti potrebna intubacija.

CDC preporučuje eliminisanje kontakta sa glodarima u domovima ili na radnim mestima kako bi se smanjila izloženost virusu.

Agencija preporučuje i zaptivanje ulaznih tačaka u podrumima ili potkrovljima kroz koje glodari mogu da uđu u kuće.

Nošenje zaštitne opreme se preporučuje prilikom čišćenja izmeta glodara kako bi se izbeglo udisanje kontaminiranog vazduha.

Da li je nedavno bilo slučajeva hantavirusa?

U februaru 2025, Betsi Arakava, supruga oskarovca Džina Hekmana, preminula je od respiratorne bolesti povezane sa hantavirusom.

Medicinski istražitelji veruju da je Arakava zarazila HPS-om - najčešćim sojem u SAD - što je dovelo do njene smrti.

Gnezda i neki mrtvi glodari pronađeni su u pomoćnim zgradama njene kuće u kojoj je pronađeno telo.

Policijski zapisi pokazuju da je Arakava pretraživala internet tražeći informacije o simptomima gripa i kovida-19 u danima pre nego što je umrla.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Koliko su česte pojave neobjašnjivih zaraznih bolesti
• Zašto su virusi potrebni da bi svet funkcionisao
• Virusi koji su pomogli čovečanstvu
• Da li slepi miševi prenose korona virus
• Šta je nipa virus i koliko je opasan
• Šta je Marburg virus
• Šta je oropuš virus