Magične pečurke bi mogle da pomognu ljudima da ostave cigarete

Duvan je jedna od najtežih droga za odvikavanje.

Nikotin, koji sadrži, izaziva zavisnost kao kokain i heroin, možda i više.

Oko 70 odsto odraslih pušača kaže u anketama da želi da prestane.

Ipak, od onih koji pokušaju, jedan od deset uspe.

Međutim, sve je više dokaza da određene psihodelične droge mogu da pomognu nekim ljudima da se odviknu od pušenja.

U anketi iz 2017. godine, na primer, 781 ispitanik je rekao da su im psihodelične droge, poput LSD i magičnih pečuraka, omogućile da smanje ili potpuno prestanu da puše.

Zašto?

Izgleda da je rešenje filozofske prirode.

Skoro svi koji su uspeli da se oslobode nikotinske navike prijavili su da su iznenada osetili da su se njihovi životni prioriteti ili vrednosti promenile - tačnije, da pušenje više ne igra važnu ulogu.

„Obim iskustva je nekako zasenio ovaj prethodno nepremostivi psihološki izazov prestanka pušenja“, kaže Metju Džonson, glavni autor studije i profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Univerzitetu Džons Hopkins u SAD.

I to nije samo anegdota.

Ovi nalazi su dokazani i u laboratorijskim uslovima.

U martu 2026. godine, Džonson i njegove kolege objavili su do sada najsnažnije dokaze koji pokazuju da je terapija razgovorom u kombinaciji sa jednom dozom psilocibina, primarnog psihoaktivnog jedinjenja u magičnim pečurkama, znatno efikasnija u pomaganju da se prestane sa pušenjem, nego terapija u kombinaciji sa nikotinskim flasterima.

Šest meseci posle lečenja, 42 ljudi koji su uzele dozu psilocibina imali su šest puta veće šanse da prestanu da puše nego oni u grupi sa nikotinskim flasterom.

Psihodelične droge su zabranjene u većini zemalja širom sveta i njihova upotreba u istraživanjima ili kliničkim ispitivanjima strogo je kontrolisana.

Ipak, sve je više dokaza koji ukazuju na to da bi mogle da se koriste za lečenje niza mentalnih zdravstvenih stanja i zavisnosti.

„U Sjedinjenim Državama nije bilo novog leka za odvikavanje od pušenja već 20 godina, pa je ovaj potencijal uzbudljiv“, kaže Megan Pajper, profesorka kliničke psihologije na Univerzitetu Viskonsin u Medisonu, u SAD, koja nije bila uključena u istraživanje.

Pušenje je vodeći uzrok smrti i bolesti koji se može sprečiti širom sveta, dodaje ona, tako da „nam treba više alata koji će pomoći ljudima da prestanu“.

Nije jasno zašto tačno magične pečurke pomažu ljudima da prestanu da puše, a naučnici se pitaju da li ovi rezultati mogu da se ponove u većoj, raznovrsnijoj grupi ili zajednici i koji psihološki ili fiziološki mehanizmi zaista deluju.

„Teško ćemo saznati mnogo o tome, iako ne morate da znate kako nešto funkcioniše da bi bilo odobreno“, kaže Džonson.

• Koje zemlje su zabranile pušenje i da li to daje rezultate
• Kako halucinacije utiču na život
• Šta je snus i koliko su opasne ove vrećice duvana

Psihodelici za lečenje zavisnosti

Psihodelični lekovi se dugo istražuju zbog potencijala da ublaže različite vrste zavisnosti.

Istraživači su 1950-ih koristili LSD za lečenje alkoholizma - ponekad uspešno.

MDMA je pomogao učesnicima kliničkih ispitivanja sa prekomernim konzumiranjem alkohola da značajno smanje ili prestanu da piju.

Anegdotski dokazi i pilot studije, u međuvremenu, sugerišu da ibogain, psihoaktivni alkaloid iz centralnoafričkog grma iboga, može da smanji simptome odvikavanja od opioida i omogućiti nekim ljudima da potpuno prestanu da koriste te droge.

Kada je reč o smanjenju smrtnosti koje se može sprečiti, rad Džonsona i njegovih kolega na psilocibinu za prestanak pušenja je izuzetno važan.

„Predstavlja jednu od najubedljivijih i potencijalno najuticajnijih linija istraživanja u psihodeličnoj nauci“, kaže Lin Mari Morski, izvršna direktorka Udruženja za psihodeličnu medicinu, koja nije bila uključena u istraživanje.

• Misteriozna pečurka od koje se ljudima priviđaju sićušna bića
• Eksplozija psihodelika: Nekada na margini društva, danas u medicini
• Od Hendriksa do Paranoje u Las Vegasu: Kako je LSD uticao na zapadnjačku kulturu

Džonson, istraživač koji je vodio ispitivanje, zainteresovao se za prestanak pušenja 2006. godine.

Često je čuo ljude kako opisuju psihodelike kao jedno od najznačajnijih iskustava u životu, ali kao naučnik, želeo je precizno da izmeri šta to znači.

„Reči su reči“, kaže on.

„Na kraju me je najviše zanimala promena ponašanja.“

Izabrao je pušenje u odnosu na druge vrste zavisnosti delimično iz praktičnih razloga: u poređenju sa drugim supstancama koje ljudi koriste, biološki markeri cigareta mogu da se izmere pouzdanije i jeftinije jednostavnim uzorkom daha i urina.

Bio je zainteresovan za testiranje psihodelika na vrsti zavisnosti koja nije podrazumevala emocionalna previranja i traumu koja dolazi od pada na dno.

Umesto toga, izabrao je testiranja koja su merila zavisnost koja se lepo uklapa u svakodnevni život (što, u nekim aspektima, čini prestanak pušenja još težim).

Džonsonu su bile potrebne godine da sastavi početnu studiju o psilocibinu za prestanak pušenja, uglavnom zbog nedostatka finansiranja.

Ta mala studija, objavljena 2014. godine, obuhvatila je samo 15 učesnika koji su bili pušači u proseku 31 godinu i više puta pokušavali da prestanu.

• Vejpovi su svuda oko nas, kako utiču na zdravlje
• Zašto toliko dece koristi vejpove i koliko je to opasno
• Kako sačuvati zdravo srce

Posle tretmana psihodelicima, pacijenti su primali psilocibin tri puta u okviru strukturiranog 15-nedeljnog postupka u kojem je bila i kognitivno-bihejvioralna terapija, jedan učesnik nije prijavio nikakve simptome odvikavanja od duvana.

Drugi je rekao „kao da je reprogramirana tako da dodirivanje cigarete nije bilo moguće“, kaže Džonson.

Šest meseci pošto su primili dve do tri seanse terapije uz pomoć psilocibina, 80 odsto učesnika je i dalje apstiniralo od pušenja.

Druge bihejvioralne i farmakološke terapije za prestanak pušenja obično postižu relativno nisku stopu apstinencije od oko 35 odsto.

Činilo se da je ideja obećavajuća.

Pogledajte video: Koliko je teško ostaviti cigarete

Potencijalni izlaz

U najnovijoj studiji, Džonson i njegove kolege su angažovali 82 učesnika i nasumično ih rasporedili da prime ili visoku dozu psilocibina - kapsulu sa oko 30 miligrama leka prema telesnoj težini - ili nikotinski flaster koji se nosi nekoliko nedelja.

Tokom procesa, neki ljudi su razmišljali o pušačkim navikama, drugi nisu.

Svi učesnici su potom primili i 10 sesija kognitivno-bihejvioralne terapije raspoređenih tokom 13 nedelja, svaka sa razmakom od oko nedelju dana.

Na seansama su razgovarali sa terapeutom o prestanku pušenja.

Posle šest meseci, 52 odsto učesnika u grupi koja je koristila psilocibin nastavilo je da ne koristi cigarete, u poređenju sa 25 odsto u grupi koja je koristila nikotinski flaster.

Novi nalazi su „neverovatno zanimljivi“, kaže Dominik Morisano, klinička psihološkinja i vanredna profesorka na Univerzitetu u Torontu, Kanada, koja nije bila uključena u rad.

„Prestanak pušenja je poznato težak za postizanje tradicionalnim sredstvima lečenja“, kaže.

Na osnovu nalaza Džonsona i njegovih kolega, ona predviđa da će terapija psilocibinom postati važno sredstvo za pomoć ljudima.

Pajper je saglasna da su nalazi nove studije „impresivni“ i „obećavajući“.

Međutim, dodaje da će ih biti potrebno ponoviti sa većim, raznovrsnijim uzorkom

„Ovo je bilo malo pilot ispitivanje sa visokoobrazovanim, uglavnom belim učesnicima sa istorijom upotrebe psihodelika“, kaže ona.

„Nije jasno da li bi psilocibin bio podjednako delotvoran za sve ljude koji puše.“

Kao mala preliminarna studija, nejasno je i da li će procenat ljudi koji prestanu da puše posle uzimanja psilocibina zaista trajno osloboditi navike, da li se takvi obećavajući rezultati mogu ponoviti u većim studijama ili postoje rizici i neželjeni efekti koji se još nisu pojavili, kaže Džonson.

Džonson i njegove kolege trenutno sprovode upravo takvu naknadnu studiju: veliko dvostruko slepo, nasumično ispitivanje na nekoliko različitih lokacija.

Ta studija je omogućena zahvaljujući finansiranju od skoro četiri miliona dolara (oko 3,4 miliona evra) Nacionalnog instituta za zdravlje SAD.

To je prvi grant američke vlade dodeljen u više od 50 godina za istraživanje terapeutskih efekata psihodelične droge.

Učesnici u studiji dobiće dve doze psilocibina, za koji Džonson sumnja da će postići bolje rezultate u pomaganju ljudima da prestanu da puše, nego jedna doza data u najnovijem eksperimentu.

Džonson i njegove kolege analiziraju i podatke snimanja mozga učesnika kako bi stekli uvid u obrasce koji mogu predvideti prestanak pušenja.

Međutim, on sumnja da je istovetnost ponašanja u srži promene.

„Ako ste dugo zaglavljeni u obrascu, ovo može da vas potrese“, kaže Džonson.

„Nije zagarantovano, ali jeste šansa za izlaz.“

Zašto 'tripovanje' pomaže

Gul Dolen, neuronaučnica sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju, SAD, kaže da su novi nalazi u skladu sa otkrićem nje i njenih kolega iz 2023. godine.

Oni su došli do saznanja da psihodelici mogu ponovo da otvore ograničene prozore povećane osetljivosti i podložnosti u mozgu, koji su obično ograničeni na detinjstvo, kada je pojedinac spreman da uči nove stvari.

U ovom slučaju, psilocibin stvara „prozor mogućnosti za učenje novih navika oko pušenja, putem kognitivno-bihejvioralne terapije“, kaže Dolen.

Na kraju krajeva, trajanje terapeutskog odgovora je verovatno trajna posledica rekonfiguracije starih moždanih obrazaca.

Morisano slično sugeriše da bi terapeuti koji rade sa pacijentima sa psilocibinom mogli još više da iskoriste neuroplastične efekte izazvane lekom.

Mogu da uvedu druge mehanizme za prestanak pušenja.

Pokazalo se, na primer, da vežbe i prakse uzemljenja, poput pažnje i meditacije, pomažu nekim ljudima da prestanu da puše.

Morisano kaže da bi ovo moglo biti integrisano u psihoterapiju pre, tokom i posle seanse psilocibinom.

„Zavisnost je komplikovan ishod koji pogoršavaju mnogi faktori, i svaki istinski uspešan tretman će verovatno morati da podrazumeva više njih“, kaže Morisano.

„U današnjem komplikovanom svetu, moramo da budemo kreativniji u intervencijama pojedincima koji se bore sa problemima.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta zapadna medicina može da nauči iz drevne istorije psihodelika
• Kako halucinacije utiču na život
• Magične pečurke mogu da leče depresiju, pokazuje studija
• Terapija halucinogenima može da pomogne „resetovanju" mozga kod depresije
• Otrovni australijski spanać izaziva halucinacije
• Sedam miliona oblika raka godišnje bi moglo da bude sprečeno