Šta izmene izbornih zakona znače za birače u Srbiji

Pisati o zakonima, njihovim izmenama i dopunama može da bude izazovno jer zvuče dosadno, ali se iza tih birokratskih termina kriju poruke važne za sve.

Neretko se ne vide.

Tako je i sa izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, predsednika Republike, lokalnim izborima i Ustavnom sudu, koje je u ime vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) predložio njen poslanik Miroslav Petrašinović.

Time se ispunjava pet od 25 preporuka posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), na koje je ukazano u izveštaju posle poslednjih parlamentarnih izbora u Srbiji 2023.

Ako budu usvojene, većina bi se primenjivala već na prvim izborima, kaže Raša Nedeljkov iz posmatračke organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) za BBC na srpskom.

To bi značilo i da bi se primenjivale na eventualne vanredne izbore koji se najavljuju za ovu godinu.

Dok Petrašinović tvrdi da predložene izmene doprinose demokratičnosti društva, opozicione stranke, neki politikolozi i nevladine organizacije promene nazivaju „kozmetičkim".

„Na papiru su iskorak u unapređenju izbornih uslova, stvara se privid da se nešto radi, popravlja se imidž pred Evropskom unijom (EU), a ključni problemi (pritisci na birače, slobodni mediji, zloupotreba javnih sredstava i funkcija) ostaju isti", kaže Nedeljkov, šef nevladine organizacije koja prati razne izbore u Srbiji deset godina.

„Zato analiziranjem i ukazivanjem na manjkavosti ovih mera podsećamo da se glavne stvari ne rešavaju, a da se izborni uslovi dodatno pogoršavaju", dodaje za BBC na srpskom.

Početkom marta, ODIHR je objavio mišljenje o predloženim izmenama zakona koje su mu uputile srpske vlasti, ukazujući da njihovo primenjivanje treba da bude „u dobroj veri“.

Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora među zahtevima je studenata koji su predvodili proteste u Srbiji posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, a jedna devojka se i dalje oporavlja od teških povreda.

Od njihovog zahteva prošlo je godinu dana, a potencijalnog datuma i dalje nema.

Sistem vlasti, poput ovog u Srbiji, politikolozi nazivaju hibridnim, zato što spaja demokratiju na papiru i autokratiju u praksi, kaže politikolog Dejan Bursać za BBC na srpskom.

„Uvek se pozivaju na evropske, demokratske prakse i sprovođenje preporuke ODIHR-a, ukazujući da su ih usvojili, a zapravo manipulišu njima u praksi, što radi i režim u Srbiji", dodaje.

• Izbori u Srbiji: Šta je zaključio ODIHR, a šta kaže vlast
• Tri slike lokalnih izbora 2026: Kakvu skicu crtaju za parlamentarne
• Izlazak studenata na 'izbornu utakmicu' - zašto sada

Jedan birač može da podrži više lista

Predloženim izmenama i dopunama, birači bi ubuduće mogli da podrže kandidature više izbornih lista, a ne samo jedne kao dosad.

Liste su se prethodno poništavale kada bi se uočili dupli potpisi, ukazuje politikolog Bursać.

„Ovom preporukom bi u teoriji trebalo da se obezbedi pluralizam i učešće više političkih aktera, ali u hibridnim režimima poput našeg, bojim se da će se potencijalno pojaviti razne fantomske liste ili one sa sličnim nazivima, kako bi zbunile birače", objašnjava.

Fantomske liste i manipulacije tokom izbornih procesa nisu novi fenomeni, ukazuje Nedeljkov.

„Ovim preporukama se stvara mogućnost legalizacije nečega što je već identifikovano kao problem.

„Mi imamo kriminal u pravljenju lista jer neko ko ima mogućnost, a to su stranke na vlasti, kandidovanjem fantomskih dobijaju više članova u izbornim komisijama.

„Stranka koja učestvuje na izborima ima pravo da nominuje bezmalo 17.000 ljudi u biračkim odborima, a ako imate lažnu listu dobijate još toliko, a ako imate dve dodatnih 17.000", dodaje.

Ukazuje i na ekonomski element, odnosno praznjenje budžeta, jer se članstvo u biračkom odboru plaća.

ODIHR se osvrnuo na ove sumnje, ali je ukazao da bi svaki pokušaj manipulacije izbornog procesa trebalo rešavati odgovarajućim pravnim sredstvima, a ne ograničavajući izborna prava.

Pogledajte incidente u Skupštini Srbije uoči usvajanja budžeta krajem 2025.

Grupa građana može da dobije status manjinske liste

Pojedine opozicione stranke kritikuju i nova pravila o listama nacionalnih manjina.

Do sada su mogle da ih podnose samo političke stranke nacionalnih manjina i koalicije tih partija.

Izmenama bi sada mogle da ih sastavljaju i grupe građana - biće dovoljno da u imenu liste imaju naziv manjine čije interese zastupaju.

Status partije nacionalnih manjina mogle su do sada da dobiju samo one stranke kojima je u statutu bar navodno bilo istaknuto da se zalažu za prava manjine koju zastupaju.

RIK je te liste ranije mogao da poništi ukoliko utvrdi da je njen nosilac ili kandidat za narodnog poslanika već član druge političke stranke, a da nije partija nacionalne manjine.

Fenomen zloupotrebe lista nacionalnih manjina za izborni inženjering odavno je zastupljen, a ova mera ga neće sprečiti, kaže Nedeljkov.

„Ovako formulisana mera nije među ODHIR preporukama.

„Zato u ovome vidimo potencijalnu manipulativnu namenu, a kako će se manifestovati videćemo na prvim sledećim izborima", dodaje.

Sumnja se da se ovim pravilima otvora prostor i za zloupotrebu raspodela mandata posle izbora, jer je za partije nacionalnih manjina niži izborni cenzus.

„Prethodno je morao da traži i mišljenje Saveta nacionalnih manjina kako bi se utvrdilo da li se određena lista zaista zalaže za interese grupacije koju predstavlja, a toga sada više nema", ukazuje Bursać.

On podseća da su manipulacije i zloupotrebe i ranije postojale, navodeći lokalne izbore u Nišu 2024. kada je odlučujući glas u formiranju vlasti imala upravo Ruska stranka, a nije imala jednog Rusa.

„Sada ćemo se sve te manipulacije ubaciti u treću brzinu", ukazuje politikolog.

• Vučić potpisao 'Mrdićeve pravosudne zakone' uprkos kritikama EU
• Šta je Ruska stranka u Srbiji i koga predstavlja
• Lokalni izbori u Srbiji, 10 novih trka: Ko, gde, kada i kakva je uloga 'fantomskih lista'

Obuka za kontrolore

Da bi neko bio kontrolor (član biračkog odbora) tokom izbornog dana, prema novim pravilima, moraće uz ličnu kartu da priloži još jedan dokument - potvrdu o obaveznoj obuci.

Za njeno organizovanje, sadržaj, a potom i izdavanje potvrde o završetku obuke koja bi važila tri godine biće zadužena Republička izborna komisija (RIK).

Odluke o obukama bi trebalo da se donesu tri meseca od stupanja zakona na snagu.

Ovo je jedina od predloženih izmena koja bi se primenjivala od 1. januara 2028.

Ana Jakovljević, poslanica i potpredsednica opozicionog Narodnog pokreta Srbije (NPS), podseća da je jedna od preporuka koje se nisu našle u ovom paketu izmena da RIK ima sopstvenu službu zaduženu za organizovanje tih obuka.

Umesto toga, sačinjeno je odeljenje u parlamentu koje bi trebalo da se bavi RIK-om, ali i dalje nije poznato kako će da funkcioniše, kaže Jakovljević.

„Da li će zaista da važe od 2028. ili će se usvajanjem nekog amandmana u poslednjem trenutku to promeniti, pa će se sprečiti formiranje određenih biračkih odbora?

„Ko će tačno da ih sprovodi ako RIK odavno treba da se transformiše?", pita se ona u izjavi za BBC na srpskom.

Politikolog Bursać i u ovome vidi prostor za zloupotrebu, jer u izbornim organima većinu imaju predstavnici vladajuće stranke.

„Oni mogu da preglasaju opozicione članove.

„Verovatno će kontrolorima opozicionih stranaka biti otežano i da će biti određenih prepreka u tom procesu", sumnja on.

• Zašto se pred svake izbore u Srbiji sumnja u birački spisak
• Neznani podstanari i nepoznati susedi - stalna muka biračkog spiska u Srbiji
• Kako je biti „čuvar glasačkih kutija" na izborima u Srbiji

Ustavni sud

Gotovo svi izbori, bilo da je reč o narodnim poslanicima, članovima lokalnih skupština, studentskom parlamentu, lekarskoj komori, predstavnicima mesnih zajednica, praćeni su sumnjama u proces i rezultate.

Novim propisima kod izbornih žalbi i sporova (tvrdnji da je došlo do krađe glasova, ili organizovanog dovlačenja glasača) skraćen je rok do kojeg Ustavni sud mora da donese odluku o poništavanju glasanja.

Sada će te odluke sud morati da donosi u roku od 20 dana, a ne mesec, kako je bilo do sada.

Izborne komisije prethodno treba da dostave traženu dokumentaciju u roku od tri dana, a ne osam, kako je prema trenutnim zakonima.

„Ovde nema ništa sporno, niti se naziru potencijalni problemi.

„Nisu sve izmene nužno manipulativne", ukazuje politikolog Bursać.

Za razliku od njega, opoziciona političarka i advokatkinja Jakovljević sumnja u delotvornost ove mere.

„Ustavni sud je čuvar zakonitosti i ustavnosti jedne države, a u praksi svedočimo da kod nas odlučuje samo u predmetima koji se tiču države.

„Kada je institucija politizovana, sva je prilika da će ostati mrtvo slovo na papiru", smatra ona.

Pogledajte video o izborima u Kosjeriću, prvim od početka studentskih protesta u Srbiji

Zašto su sada podnete izmene i dopune?

O ovom setu preporuka razgovara se u vreme kada Brisel pojačava kritike o izbornoj regulativi u Srbiji.

Poslednje u nizu je upozorenje da će Srbija potencijalno ostati bez novca iz EU fondova zbog usvojenih pravosudnih zakona, takozvanih „Mrdićevih zakona".

„Režim je pritisnut i sada ima potrebu da, posle svega što se desilo u proteklih godinu i po dana (pad nadstrešnice, protesti, napadi na studente), umiju lice i vlast prikažu kao društvo dijaloga i demokratije koje voli narod.

„SNS-u će biti problem da na predstojećim izborima pobedi i moraju da pronađu mehanizme kako bi sebi uzeli još jedan manadat, a nekada se to radi manipulativnim sredstvima.

„Njima je svaki mandat važan kako bi ostali na vlasti", kaže Bursać.

U poslednjih deset godina, Srbija je dobila 56 prioritetnih preporuka koje je trebalo potpuno sprovesti da bi se rešio „problematičan izborni proces", ukazuje Nedeljkov iz CRTE.

Za Jakovljević je reč o starom triku kojim pokušavaju da pošalju poruku da se ipak nešto radi.

„Žele da koketiraju sa Evropom, uzimaju pare i da im bude kao bankomat.

„Poruka Brisela je (i Ursule fon der Lajen i Marte Kos) da će se motriti kako će se sve sprovoditi u praksi, a ne samo da je na papiru", tvrdi ona.

• Šta smo naučili posle lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću
• EU još razmatra da li Srbiji isplatiti novac iz Plana rasta, kaže Marta Kos
• Kako je Srbija razumela poruke Ursule fon der Lajen

Stara boljka i pogrešni lekovi

Izmene i dopune zakona trebalo bi da budu usvojene do kraja maja 2026, rekla je Ana Brnabić, predsednica skupštine i članica vladajućeg SNS-a.

Vlast će posle toga nastojati da ispuni i preostale preporuke ODIHR-a, dodala je.

To bi podrazumevalo izbor nezavisnog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), reviziju biračkog spiska, sprečavanje pritisaka na birače, zloupotrebe javne funkcije i državnih resursa u kampanji.

Srbija se obavezala da će u okviru Plana rasta sa EU do decembra 2024. izabrati novi sastav Saveta REM-a i uradi sveobuhvatnu reviziju biračkog spiska, podseća Nedeljkov.

„Ništa od toga nije urađeno i svima je jasno da čak i ako se usvoje i primene neće rešiti ključne probleme izbornog procesa.

„Ovo su irelevantne terapijske mere za dijagnozu pacijenta izbornih uslova u Srbiji koju nismo dijagnostikovali samo mi, kao domaći posmatrači, već i međunarodne institucije", zaključuje.

Pogledajte video: Glasanje u inostranstvu - sve što treba da znate

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Pet stvari koje treba da znate o budžetu Srbije za 2026. godinu
• Kada se sve i zbog čega išlo na vanredne izbore u Srbiji
• Reciklaža, eksperimenti i manjak kreativnosti: Šta je obeležilo izbornu kampanju u Srbiji
• Lokalni izbori u Srbiji: 'Slika vanrednog političkog trenutka'
• Kako su izgledali izbori pre 100 godina i da li se promenila politička kultura na Balkanu
• Izbori koji su promenili sve: Kako su naprednjaci 2012. preuzeli vlast u Srbiji