'Postala sam surogat majka zbog rata u Ukrajini, a sada možda neću moći da kupim stan'

Karina je u šestom mesecu trudnoće, ali fetus koji nosi nije njen.

Ova 22-godišnjakinja iz istočne Ukrajine je surogat majka koja nosi embrion kineskog para.

Kada je imala 17 godina, uništen joj je dom, jer je njen grad Bahmut postao jedno od najžešćih bojišta u ranoj fazi ruske invazije na Ukrajinu.

Kako je veći deo grada pretvoren u ruševine i pepeo, ona i njen partner su se preselili u prestonicu Kijev, ali su teško uspevali da pronađu stalan posao.

Karina kaže da je odluku da postane plaćena surogat majka donela jednog dana u prodavnici, kada je jedva imala dovoljno novca da kupi hleb i pelene za njenu tada jednoipogodišnju ćerku.

Nikada ne bi postala surogat majka da nije bilo rata, zbog kojeg su milioni ljudi izgubili posao i male biznise, dodala je.

Rat je uzrokovao rast inflacije i nagli pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) Ukrajine.

„U početku sam bila besna i razočarana što sam postala surogat majka, ali sada sam to jednostavno prihvatila", kaže Karina Tarasenko, koja danas živi na periferiji Kijeva, u stanu koji joj je obezbedila klinika za surogat majčinstvo.

Trudna je i nosi devojčicu.

Za ovu trudnoću dobiće 17.000 dolara (oko 14.500 evra), što je otprilike dvostruko više od prosečne godišnje zarade u Ukrajini, mada će najveći deo novca dobiti tek posle porođaja.

Karina je prvobitno trebalo da dobije 21.000 dolara (17.800 evra), ali pošto je jedna od bliznakinja preminula, naknada je umanjena prema ugovoru.

Uprkos početnim nedoumicama, Karina sada planira da bude surogat majka koliko god puta njeno telo bude moglo da iznese trudnoću, da bi uštedela dovoljno novca da kupi stan.

Međutim, uskoro možda neće imati tu moć odlučivanja.

Pre rata, Ukrajina se često navodila kao drugo najveće središte plaćenog surogat majčinstva u svetu, odmah posle Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Iako je rat značajno uticao na ovu uslugu, stručnjaci za BBC kažu da se broj postupaka skoro vratio na nivo pre početka rata.

Međutim, ukrajinska skupština trenutno razmatra predlog zakona kojim bi se uvela stroža kontrola surogat majčinstva i praktično zabranio pristup stranim državljanima, koji čine 95 odsto „nameravanih roditelja".

Predlozi imaju veliku podršku među ukrajinskim poslanicima.

Cilj zakona je uvođenje strože regulacije ove industrije koju kritičari optužuju da reprodukciju pretvara u robu i da eksploatiše siromašne i ranjive žene.

Pristalice zakona takođe smatraju da Ukrajinke ne bi trebalo da rađaju decu za strane parove u trenutku drastičnog pada nataliteta zbog rata, iako broj surogat beba čini mali procenat ukupnog broja rođenih.

„Zbog rata raste broj žena koje su očajne, a klinike im nude ovu mogućnost jer zapadni parovi žele da dođu do dece na jeftin način", kaže Marija Dmitrijeva, aktivistkinja za prava žena.

Ona se iz etičkih razloga protivi svakoj vrsti surogat majčinstva i smatra da predloženi zakon nije dovoljno sveobuhvatan.

Smatra da bi surogat majčinstvo trebalo potpuno zabraniti u Ukrajini.

Dmitrijeva optužuje klinike za surogat majčinstvo da otvoreno ciljaju siromašnije žene i posebno kritikuje oglase na društvenim mrežama.

Reklama napravljena veštačkom inteligencijom, koju je jedna klinika objavila u januaru ove godine da bi privukla nove surogat majke, prikazuje ženu koja je primorana da bira između kupovine drva za grejanje i odeće za njenu decu, što pokazuje teškoće sa kojima se mnogi Ukrajinci suočavaju od početka rata.

Druga reklamna kampanja iz 2021. godine, koju je vodila najveća ukrajinska klinika za surogat majčinstvo, Biotekskom (BioTexCom) Centar za humanu reprodukciju, promovisala je popuste za surogat bebe na Crni petak.

Kada je BBC upitao kliniku da li takve reklame mogu da se shvate uvredljivim, odgovorili su da su efikasne za skretanje pažnje na surogat majčinstvo.

• Prednosti i mane surogat majčinstva
• Kako je rat u Ukrajini promenio svetsku trgovinu surogat majčinstvom
• Borba surogat majki za decu usred rata u Ukrajini

Kliniku kritikuju i zbog načina poslovanja.

Tužilaštvo je 2018. godine pokrenulo istragu protiv izvršnog direktora klinike Alberta Točilovskog i još dvoje bivših zaposlenih zbog sumnje da su počinili krivična dela, među kojima je i trgovinu ljudima.

Saopšteno je da je predistražni postupak kasnije obustavljen da bi se omogućila „međunarodna saradnja" i prikupljanje informacija iz inostranstva.

Klinika Biotekskom i Točilovski tvrde da uvek postupaju u skladu sa zakonom i „kategorički poriču optužbe".

Tužilaštvo nije iznelo detalje optužbi za trgovinu ljudima, ali je klinika za BBC izjavila da se slučaj odnosi na neslaganje DNK nalaza između jednog para i bebe.

Klinika tvrdi i da njihovi zaposleni nisu odgovorni i da „smatraju da je problem nastao tokom prikupljanja sperme", koje je obavljeno u drugoj zemlji.

Kažu i da pomažu ljudima da ostvare san o roditeljstvu, a ženama omogućava zakonitu zaradu i obezbeđuje im medicinsku negu, smeštaj i hranu.

Karina se prvobitno obratila klinici Biotekskomu za surogat majčinstvo, ali je odustala jer je tokom prvog razgovora stekla utisak da su prema njoj hladni.

Ostavljena deca

Postoje i slučajevi kada biološki roditelji posle rođenja promene mišljenje i ne preuzmu njihovo dete.

U Ukrajini su „nameravani roditelji" zakonski odgovorni za bebu posle rođenja i protivzakonito je da je napuste iz bilo kog razloga.

Međutim, u praksi sprovođenje zakona preko državnih granica može da bude veoma teško.

Vej, koji sada ima pet godina, zadobio je teško oštećenje mozga pošto je prevremeno rođen 2021. godine.

Njegovu surogat majku je obezbedila klinika Biotekskom.

Danas živi u državnom domu za decu sa invaliditetom u Kijevu.

Kada je BBC posetio ustanovu, Vej je sa drugom decom jeo pasiranu bananu.

Tokom obroka uvek sede zajedno.

Vej ne može samostalno da sedi, drži glavu uspravno niti dobro vidi, i stalna nega će mu biti potrebna do kraja života.

Kada su saznali za njegovo zdravstveno stanje, „nameravani roditelji" iz zemlje u jugoistočnoj Aziji odlučili su da ga ne preuzmu.

Praktično su nestali, a mnogi pokušaji vlasti i klinike Biotekskoma da stupe u kontakt sa njima bili su beuzuspešni.

Veja nije htela da preuzme ni njegova surogat majka, a prema ukrajinskom zakonu nije imala nikakvu zakonsku obavezu prema njemu.

Pogledajte: Roditelji iz svih krajeva sveta ne mogu da preuzmu bebe sa surogat klinike u Ukrajini

Valerija Soručan iz ukrajinskog Ministarstva zdravlja, koja podržava izmene zakona, kaže da se „mnoge" surogat bebe ne preuzmu posle rođenja, iako država ne vodi preciznu evidenciju o tome.

Ona se načelno ne protivi surogat majčinstvu, ali kritikuje nedostatak regulative u Ukrajini i podržava zabranu pristupa stranim državljanima.

Izvršni direktor klinike Biotekskoma Točilovski opisao je ovaj slučaj kao „tragediju", rekavši da kada roditelji napuste dete, „delimično to smatramo našom odgovornošću".

Kada decu napuste, klinike nemaju zakonsku obavezu da finansijski učestvuju u troškovima njihovog smeštaja u državnim ustanovama, koje se finansiraju iz javnih i privatnih sredstava, a klinika Biotekskom novčano ne pomaže ustanovu u kojoj je smešten Vej.

Deca koja imaju težak invaliditet, kao Vej, retko pronađu usvojiteljsku porodicu.

Njegov karton je pregledalo 15 porodica, ali nijedna nije pokazala interesovanje da ga usvoji.

'Omogućili su nam da postanemo porodica'

Ipak, postoje i oni koji smatraju da plaćeno surogat majčinstvo može da bude korisno za sve.

Himatradž i Radžvir Badžva iz Londona su pet godina bezuspešno pokušavali da dobiju dete.

Imali su i dva postupka vantelesne oplodnje, pre nego što su odlučili da potraže surogat majku.

Radžvir, koja ima 38 godina, ima tešku endometriozu koja joj značajno otežava začeće.

Takođe boluje od multiple skleroze.

Par je odlučio da ne traži surogat majku u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK), gde je dozvoljeno samo neplaćeno surogat majčinstvo, ali je moguće pokrivanje troškova.

U toj zemlji dogovori o surogat majčinstvu su neformalniji i često se organizuju preko prijatelja, porodice i neprofitnih organizacija koje povezuju „nameravane roditelje" sa surogat majkama.

Prema britanskom zakonu, surogat majka je pravno odgovorna za dete sve dok sud ne izda nalog kojim se zakonska odgovornost prenosi na „nameravane roditelje".

Himatradž i Radžvir su bili zabrinuti zbog mogućnosti da odmah posle rođenja ne bi imali zakonska prava na bebu.

Bilo je primera da su neplaćene surogat majke promenile mišljenje i odlučile da zadrže dete, mada su takvi slučajevi izuzetno retki.

Par je bio oduševljen načinom na koji je surogat majčinstvo organizovano u Ukrajini, a važan činilac bila je i cena.

Prošle godine koristili su usluge kliinike Biotekskoma i platili su 87.770 dolara (75.000 evra), što je znatno manje nego u Sjedinjenim Američkim Državama, gde troškovi surogat majčinstva mogu da budu veći od 150.000 dolara (127.700 evra).

Kažu da su imali pozitivno iskustvo sa klinikom Biotekskomom.

Uz pomoć vantelesne oplodnje stvoren je embrion u Londonu, koji je potom poslat u Kijev i čuvan je u kriogenim rezervoarima klinike.

U junu prošle godine stigli su u Kijev da prisustvuju rođenju njihovog deteta.

Ali zbog vremena koje je britanskim vlastima bilo potrebno da završe papirologiju i izdaju pasoš njihovom sinu, proveli su tri meseca u Kijevu, gde su morali da odlaze u sklonište zbog ruskog bombardovanja.

„Bilo je strašno i nestvarno", kaže Radžvir.

U Englesku su se sa sinom vratili krajem avgusta.

U junu će proslaviti njegov prvi rođendan.

• Irci ubrzavaju proceduru dovođenja surogat beba iz Ukrajine
• „Iznajmljujem matericu“: U Kolumbiji cveta komercijalno surogat majčinstvo
• Italija pooštrila zakon o surogat majčinstvu

Par se protivi predloženom ukrajinskom zakonu i tvrdi da im je agencija za surogat majčinstvo, kojoj su se obratili, donela „radost i sreću".

„Dali su nam nešto za šta nikada nismo mislili da je moguće - omogućili su nam da postanemo porodica", kaže 37-godišnji Himatradž.

Himatradž i njegova supruga su želeli da upoznaju njihovu surogat majku i odneli su joj čokolade i cveće.

Kažu da ne veruju da je bila eksploatisana.

„To je očigledno uvek bio njihov izbor i način da nešto zarade.

„Ako im to pomaže, onda sam siguran da su na kraju svi zadovoljni ishodom".

'Niko nas ne primorava'

Karina takođe odbacuje tvrdnje da plaćeno surogat majčinstvo eksploatiše žene.

„Niko nas ne primorava.

„Ovo je moje telo, moja odluka...

„Dobiću nagradu za to što im donosim sreću".

Protivi se promeni zakona i kaže da bi to „potpuno uništilo" njene planove da kupi stan.

Spuštajući pogled ka njenom stomaku, dodaje: „Znam da ovo nije moje dete, ali je volim.

„Razgovaram sa njom.

„Kada se pomeri, kažem joj da je njeni roditelji čekaju.

„Samo se nadam da će imati lep život".

Dodatno izveštavanje: Fej Nurs, BBC Svetski servis, i Viktorija Prisedskaja, BBC ukrajinski servis

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Surogat majčinstvo: Kako je nositi dete poznate ličnosti
• Baba rodila unuče
• Australijanka rodila tuđe dete zbog greške na klinici
• Naučnica koja je stvorila život u epruveti
• Žene koje su zažalile što su postale majke
• „Za tri meseca jednom sam videla dete": Zašto se Ukrajincima oduzimaju deca u zapadnoj Evropi
• Usvajanje u Srbiji: 'I nama se dete rodilo, a to niko ne vidi'