Može li terapija LED svetlom da vam oporavi kožu

Na prvi pogled, podseća me na krevet za solarijum na kojem sam se pržila onomad kao naivna tinejdžerka (što od srca ne preporučujem).

Ali uveravaju me da sada neću postati smeđa i hrskava.

„Ovo je crveno svetlo", objašnjava doktor Kal Šilds.

„Ono će vam oporaviti ćelije - neće ih spržiti.

„Samo 15 minuta“, kaže, dok zatvara poklopac kreveta za terapiju crvenim svetlom i napušta prostoriju u Trijvu, salonu za velnes u Mančesteru.

Čuje se prigušeno zujanje, krevet svetli i ostajem sama sa vlastitim mislima i, navodno, ćelijama kože i mišića koje se ubrzano oporavljaju.

U proteklih nekoliko meseci, industrija zdravog života pretvorila se u crveno.

Bilo da želite da izgledate mlađe, živite duže, osećate se srećnije ili oporavljate brže, tvrdi se da je terapija crvenog svetla pravi način za to.

Ali šta je tačno terapija crvenim svetlom i mogu li tople grimizne nijanse koje izlaze iz kreveta za terapiju, LED maski i sauna sa vrećama za spavanje zaista da vam poboljšaju zdravlje?

Terapija crvenim svetlom utiče na telo koristeći različite talasne dužine.

Crveno svetlo je ono što možemo da vidimo golim okom, sa talasnim dužinama između 630 i 660 nanometara - to je milioniti deo milimetra.

Kako se talasne dužine produžavaju, svetlo postaje nevidljivo.

A što je veća talasna dužina, dublje zadire u telo.

I dok kraće talasne dužine gađaju gornje slojeve kože, duže su namenjene mišićnom tkivu i kaže se da pomažu pri njegovom oporavku.

Ove male crvene čestice svetla, u zavisnosti od talasne dužine i intenziteta, mogu da ubrzaju proizvodnju energije u ćelijama, pomognu kod oporavka ostarelih ili oštećenih ćelija i kod njihovog razmnožavanja.

U Trijvu, jedna od redovnih klijentkinja doktora Šildsa, Kejt Mekliland, silazi sa kreveta za terapiju crvenim svetlom.

Ona koristi crveno svetlo otkako je imala naprslinu u vratu pre dve godine, kad je dvoručni teg pao na nju dok je trenirala krosfit.

„Imala sam intenzivnu fizioterapiju za moju povredu“, kaže Mekliland.

„Ali sam je kombinovala sa terapijom crvenim svetlom.“

• Od botoksa do vibracija u nosu: Nove metode lečenja migrene
• Zašto je korisno umereno sunčanje
• Pažljivo sa kremama za sunčanje

Ova 32-godišnjakinja, koja veruje da joj je to pomoglo da joj se brže oporavi mišićno tkivo, vratila se treniranju i upravo je učestvovala na fitnes takmičenju Hajroks.

Crveno svetlo je i dalje sastavni deo njenog oporavka.

„Nekada mi je trebalo nedelju dana da se oporavim od Hajroksa“, kaže ona.

„Sada je to samo nekoliko dana.“

Meklilend je tolika obožavateljka da čak ima LED masku za lice.

One se prodaju za stotine funti, ako ne i hiljade, a proizvođači tvrde da upotreba crvenog svetla stimuliše proizvodnju kolagena i smanjuje blage bore.

Neki koriste i plavo svetlo, kraće talasne dužine na svetlosnom spektru, za šta neke studije sugerišu da pomaže sa aknama.

„Zaista imam osećaj da moja koža ima lepši sjaj“, kaže Meklilend.

„Koža mi je bila strašno oštećena od sunca, ali sada vidim da se to popravilo.“

Ali koliko su efikasni uređaji za crveno svetlo koje možete naći na tržištu?

„Ako se zračite skupim uređajem za crveno svetlo sa interneta neće vam nužno pružiti rezultate koje želite“, kaže profesor Glen Džefri, neuronaučnik sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

Iako postoje ohrabrujući znaci da terapija crvenim svetkom može da pomogne u nekim drugim oblastima - od podmlađivanja kože da bola u mišićima - doktorka Sofi Vederhed, iz Britanskog udruženja dermatologa, takođe poziva na oprez.

„Imamo mnogo različitih studija, koje su obično prilično male, a koje koriste različite kombinacije svetla i veoma različite doze svetla.“

„To zavisi i od drugih faktora: od načina na koji svetlo ima interakciju sa različitim bojama kože, koji delovi tela se ciljaju, od količine energije korišćene za napajanje uređaja.“

Evo kako možete da dobijete dozu terapije crvenim svetlom.

Maske sa crvenim svetlom

One koriste uglavnom vidljivo crveno svetlo neke veće talasne dužine.

Vederhead kaže da debljina kože utiče na to koliko duboko može da prodre crveno svetlo.

Moglo bi da bude nekih marginalnih pozitivnih efekata na licu, objašnjava ona, zato što je koža tamo prirodno tanja nego na drugim delovima tela.

Ali, ističe ona, zavisi od toga da li je uređaj dovoljno jak.

„Crveno svetlo bi trebalo da može da stigne do dermisa“, kaže ona, što znači, u teoriji, da bi moglo doći do nekih promena u mitohondriji, gde se energija proizvodi u ćelijama, što može da pomogne u podmlađivanju kože.

Može da zavisi i od toga odakle crveno svetlo dolazi.

Kućne verzije, kaže ona, mogle bi da budu manje efikasne od uređaja medicinske klase.

Pogledajte video: Čovek koji pokušava da premota godine

Oni koriste nešto malo vidljivog crvenog svetla, ali više dužih, skoro infracrvenih talasnih dužina.

Profesor Džefri, neuronaučnik sa UCL-a, kaže da njegove studije pokazuju da marginalno infracrveno svetlo može da prođe pravo kroz telo - tako da to svelo može da stigne do dubljeg tkiva.

Međutim, on sumnja da su kreveti koji su trenutno dostupni na tržištu efikasni, objašnjavajući da oni nemaju pravu mešavinu talasnih dužina potrebnih za uspešno ciljanje proizvodnje energije u ćelijama.

On dodaje da je veoma teško proceniti koliko crvenog svetla je potrebno koži, što se razlikuje od čoveka do čoveka.

Profesor Zubair Ahmed, neuronaučnik sa Univerziteta u Birmingemu, saglasan je sa tim, ali kaže da ako su talasne dužine i intenzitet odgovarajući, kreveti mogu biti dobri za podmlađivanje kože, smanjujući inflamaciju i pomažući pri oporavku mišića.

Pogledajte: Kako i zašto se koža menja kad smo pod stresom

https://www.youtube.com/watch?v=nS4h6-JA5zs

Infracrvene saune

One koriste mnogo veće talasne dužine od kreveta i maski.

Umesto da gađaju izvore napajanja ćelija - mitohondrije - kao što to rade kreveti za terapiju crvenim svetlom i LED maske, glavna korist potiče od njihove toplote.

Molekuli u ćelijama koji reaguju na izloženost toploti dobijaju energiju, što profesor Kris Minson, fiziolog sa Univerziteta u Oregonu, kaže da može da ima višestruku korist, u šta spada smanjenje inflamacije i „čišćenje oštećenih proteina“, što takođe može da pomogne ćeliji da se oporavi.

Istraživanja pokazuju da toplota može da pomogne kardiovaskularnom sistemu, smekša krute zglobove i čak da nam pomogne sa spavanjem.

Za Eloiz Aleksiju, koja drži časove joge u velnes centru u Londonu, infracrveno svetlo u njenom studiju pruža nešto što druge toplote ne mogu.

„Moji klijenti to obožavaju“, kaže Aleksija.

„Infracrveno svetlo je usmerenije, ono zagreva njihova tela umesto samo vazduh oko njih i pomaže im da se brže zagreju.

„Oni se takođe ne iscrpe toliko brzo kao što bi na normalnoj toploti.“

I dok se terapija crvenim svetlom generalno smatra bezbednom, oni sa određenim kožnim bolestima, autoimunim stanjima, osetljivošću na svetlo ili sa terapijom za kancer, treba da se konsultuju sa lekarom.

Stručnjaci ne preporučuju preterano izlaganje i savetuju da se strogo sledi uputstvo proizvođača.

Preporučuju i da se nosi zaštita za oči i savetuju da se pazi da uređaji imaju oznaku bezbednosti proizvoda CE ili UKCA.

Šta sve treba da imate u torbi kada rešite da se sunčate:

U velnes centru, iznosim nedostatak kliničkih dokaza za krevete sa terapijom crvenim svetlom medicinskom direktoru.

Sve donedavno, Šilds je bio doktor NHS-a, koristeći metode lečenja koji su bili rigorozno testirani u svetu randomizovanih kontrolnih testova.

To, stoga, predstavlja popriličnu promenu za njega.

„Mi znamo da mehanizam postoji, da on ima smisla“, odgovara mi.

Kao i sa drugim preventivnim lekovima, dodaje on, „postoje ograničeni dokazi, ali to ne znači da to ne funkcioniše.“

Dok silazim sa kreveta, osećam se malo lakše, kao da sam prošla veoma nežnu masažu.

Ili bi to moglo biti zato što sam ležala 15 minuta posle veoma stresnog jutra.

Iz kliničke perspektive, u toku je pionirski rad.

Postoji sve veći broj studija koje sugerišu da terapija crvenim svetlom u medicini ima pravi potencijal - od toga da nam pomogne da kontrolišemo naš nivo glukoze do potencijalnog izlečenja oštećenih kičmenih živaca.

Ali u ovom trenutku, „ne postoje klinički dokazi koji bi potkrepili smele tvrdnje koje iznosi industrija“, kaže profesor Ahmed.

„Ali to ne znači da nećemo imati te dokaze u budućnosti.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• „Boriš se svaki dan, želiš da ga maksimalno iskoristiš": Priče ljudi iz Srbije sa najtežim oblikom raka kože
• Vitiligo: Promene na koži koje vode od stida do prihvatanja
• „Starenje je bolest“ i to izlečiva, tvrdi naučnik sa Harvarda
• Od kolagena je koža elastičnija, ali ne sprečava bore: studija
• Neobičan način na koji vaša koža oblikuje vaše zdravlje
• Novo otkriće bi moglo da doprinese usporavanju starenja kože