Sara Rodžers: Trampova 'ratnica' i lice nove američke diplomatije

Sara Rodžers, podsekretarka Stejt Departmenta za javnu diplomatiju, najviša je američka zvaničnica koja je posetila Srbiju otkako se predsednik Donald Tramp vratio u Belu kuću u januaru 2025.

Razlozi za dolazak su „potpisivanje Sporazum o učešću SAD na međunarodnoj izložbi Ekspo 2027 i razgovor sa srpskim zvaničnicima o prioritetima na Zapadnom Balkanu", saopštili su iz Vašingtona.

„Sastanak sa Sarom Rodžers potvrdio je sve pozitivniji zamah u srpsko-američkim odnosima i sve veći prostor za saradnju dve zemlje", napisao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić na društvenoj mreži Iksu pošto je 10. maja dočekao gošću iz Amerike.

Dodao je da su razgovarali i o učešću SAD na izložbi Ekspo 2027, kao i o „novim mogućnostima za produbljivanje saradnje u oblasti javne diplomatije, jačanju međuljudskih veza i unapređenju povezanosti, inovacija i dugoročnog razvoja širom Balkana".

„Srbija veoma ceni dijalog i partnerstvo sa SAD i verujemo da postoji značajan potencijal da naše zemlje zajedno postignu još više u godinama koje dolaze", napisao je Đurić, uz objavu fotografija sa Rodžers u jednom od vinograda u Srbiji.

https://twitter.com/markodjuric/status/2053488693290156102

Neki od prethodnih dolazaka Rodžers u Evropu izazivali su dosta pažnje, jer je američka zvaničnica oštro kritikovala ono što je nazivala „cenzurom i ukidanjem slobode govora" u Velikoj Britaniji i državama Evropske unije.

Bivša advokatkinja, bez prevelikog prethodnog iskustva u diplomatiji, profilisala se prethodnih godina kroz konzervativne krugove Sjedinjenih Američkih Država i pokret MAGA ('Učinimo Ameriku ponovo velikom') i dobila nadimke „ratnica slobode govora" i „američka carica za slobodu govora".

„Pravni okviri u Evropi su u suprotnosti sa posvećenošću SAD slobodi govora.

„Evropa, posebno od Drugog svetskog rata... zauzela je mnogo snažniji pristup prema slobodi govora nego veći deo Zapada“, ocenila je Rodžers u februaru 2026.

Kritičari tvrde da Rodžers ima ekstremne stavove koji mogu da izazovu podele u društvu i optužuju je da napada migrantske zajednice.

„Zagovara ekstremne stavove dok kao argument koristi slobodu govora, što je česta taktika desničara", kaže Jorgos Samaras, profesor javne politike sa Kraljevskog koledža u Londonu, u pisanom odgovoru BBC-ju na srpskom.

Advokatska karijera i moćni klijenti

Rodžers je studirala na vrhunskim američkim univerzitetima poput Dartmuta i Kolumbije, posle čega je postala advokatkinja u Njujorku.

Među klijentima koje je zastupala bilo je i moćno Nacionalno udruženje za oružje (NRA).

Kao deo tima advokata dobila je slučaj pred sudom u Njujorku, a zatim i Vrhovnim sudom SAD, posle tužbe kojom je traženo da banke prestanu da sarađuju sa lobijem NRA.

„Nikada nisam posedovala pištolj. Nikada nisam mislila da mi je potreban.

„Pre ovog slučaja, nisam se baš slagala sa NRA i Drugim amandmanom.

„Ali onda su me jedni večeri u Njujorku, dok sam se vraćala kući, u mraku napala dvojica muškaraca", rekla je Rodžers 2024. porotnicama u sudnici na Menhetnu 2024.

• EXPO u Srbiji: Kakvu će izložbu Beograd organizovati 2027. godine
• Neformalna anketna komisija: Sporne tačke oko izgradnje kompleksa EXPO
• Koliko će Srbiju koštati Nacionalni stadion

Drugi amandman američkog Ustava štiti pravo na posedovanje i nošenje oružja.

Rodžers je tokom karijere zastupala i klijente u slučajevima bankrota, a radila je i za duvanskog giganta, kompaniju Filip Moris, piše na sajtu advokatske firme Latam i Votkins.

Radila je i na slučajevima navodne cenzure na društvenim mrežama.

Među njima je i uspešna žalba na presudu Daglasa Mekiju - osuđenom zbog objavljivanja predizbornih mimova - i slučajevi koji su se odnosili na onlajn cenzuru Čarlija Kirka, konzervativnog aktiviste ubijenog 2025.

„Dolazim iz sudnica gde se istina pronalazi tako što se osigurava da svaka strana ili grupa ima snažnog zagovornika“, rekla je Rodžers u intervjuu za američki sajt Semafor.

„Moram da budem snažan zagovornik tog duha interneta koji je dao mnogo pozitivnog doprinosa našoj kulturi i našoj ekonomiji - internet na koji možete da odete da biste bili slobodni“, dodala je Rodžers.

Nadmetanje joj nije strano, kao devojčica, takmičila se u konjičkom sportu.

Pogledajte video o srpskom naučniku i diplomati Mihajlu Pupinu koji je bio most Srbije i SAD početkom 20. veka

Diplomatkinja

U oktobru 2025, šest meseci po povratku Trampa u Belu kuću, Rodžers je imenovana na funkciju podsekretarke Stejt departmenta zadužene za javnu diplomatiju.

Tokom 2003. godine, prvi put se susrela sa javnom diplomatijom kao pripravnica za međunarodne informacione programe pri ministarstvu spoljnih poslova, piše u njenoj biografiji na sajtu ove institucije.

Za razliku od drugih pozicija u Stejt departmentu, posao podsekretara za javnu diplomatiju nije samo da razgovara sa ambasadorima ili zvaničnicima, već da se i direktno obraća stanovništvu drugih zemalja.

A Rodžers je poruke vrlo direktno prenela evropskoj publici, kroz govore i na društvenim mrežama.

„Ona je konstantno napadala Evropljane, što je čini značajnom figurom u MAGA pokretu.

„Rodžers je Trampova prava osoba za obavljanje takvih zadataka i njen krajnje desničarski repertoar je više nego očigledan", ocenjuje Samaras.

U januaru 2026, Rodžers se našla na meti javnih kritika zbog objave na društvenoj mreži Iks u kojima je migrante u Nemačkoj nazvala „varvarskim hordama silovatelja“.

U drugoj objavi na istoj društvenoj mreži o Švedskoj povezala je seksualno nasilje sa imigracionom politikom.

„Ovakvi komentari su izuzetno zapaljivi i opasni.

„Nema sumnje da je danas granica prilično niska, ali ona ju je prešla mnogo puta", tvrdi profesor Samaras.

• Američki zakon o Zapadnom Balkanu: Koliko Srbija treba da brine
• Čekajući američke ambasadore: Ima li Balkan razloga za brigu
• Kako su uzdrmani stubovi srpske spoljne politike

MAGA u Evropi

Rodžers se pozicionirala kao ključna osoba u kampanji američkog predsednika Donalda Trampa za spasavanje Evrope od onoga što Bela kuća naziva „brisanjem civilizacije“, ocenio je američki magazin Politiko u aprilu 2026.

Otkako je stupila na dužnost, Rodžers je imala više sastanaka sa krajnje desničarskim evropskim političarima i kritikovala je krivično gonjenje po zakonima o govoru mržnje u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

„Ima borbeni stil i agresivnu retoriku i, što je najvažnije, stalno gura stavove MAGA prema Evropi, nadajući se da će njene diplomatske veštine nekako rezultirati jačom podrškom za Trampa", ocenjuje Samaras.

Među političarima ekstremne desnice sa kojima se sastala u Evropi, bili su u predstavnici Alternative za Nemačku (AfD).

U maju 2025, nemačka obaveštajna agencija, Savezni zavod za zaštitu ustava (BfV), označila je AfD kao „potvrđenu desničarsku ekstremističku“ snagu, što im je omogućilo da pojačaju nadzor nad strankom, ali i izazvalo kritike Trampove administracije.

Obrazlažući susrete Evropi, Rodžers je rekla da se sastajala i sa predstavnicima britanske i francuske vlade.

„Ja sam diplomata.

„Moj posao je da se sastajem sa ljudima koji se ne slažu sa nama bar oko nekih stvari“, rekla je Rodžers novinarima na ovogodišnjoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu.

Godinu dana ranije, kritičari su joj zamerili i što je 2025. optužila organizaciju Globalni indeks dezinformacija da koristi sredstva poreskih obveznika SAD za promociju cenzure, što je dovelo do odbijanja viza za petoro Evropljana koji se bave u tehnološkom regulativom i borbom protiv lažnih vesti.

Među sankcionisanima je bio i Tijeri Breton, nekadašnji evropski komesar za unutrašnje tržište.

U zimu ove godine, sa bine u Budimpešti na konferenciji Mađarskog instituta za spoljne poslove, organizacije bliske tadašnjem premijeru Viktor Orbanu, govorila je o „cenzuri“ na Zapadu, koju je povezala sa naporima da se „izbegne politička odgovornost“.

Kritikovala je Zakon o digitalnim uslugama (DSA), pravni akt EU koji je se bavi i pravilima moderiranja onlajn sadržaja, tvrdeći da se odluke donose „bez javnog uvida u to koji je tačno sadržaj označen i zašto“.

Prema ovom propisu, korisnici moraju biti obavešteni kada im je nalog ograničen i imaju pravo na žalbu.

Tehnološke kompanije su takođe dužne da javno otkriju politike moderiranja i kako ih sprovode, prema Evropskoj komisiji.

Liberalni krugovi u Americi i Evropi vide Rodžers kao deo vojske uticajnih Trampovih aktivista i onlajn influensera koji su širom otvorili vrata glavne medijske scene, kako tvrde, tvrdokornim desničarskim stavovima.

„Učinili su da ekstremistički stavovi izgledaju normalno, posebno kada je reč o migraciji, multikulturalizmu i rodu", zaključuje profesor Samaras.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Američki predsednik u Beogradu - šta bi ta poseta značila za Srbiju
• „Moć je afrodizijak": Ko je bio Henri Kisindžer
• Život u ICE pritvoru: Svedočenje srpskog kamiondžije iz Amerike
• Evropi preti 'nestanak': Trampova administracija
• Srbija, Amerika i 140 godina diplomatskih odnosa: „Kao i svaka veza koja traje toliko dugo, bilo je uspona i padova"
• Američki državni sekretari i Balkan: Preko okeana, ali stalno pred očima