Izrael i Palestinci: Protesti zbog rata u Gazi i šta znači 'intifada'

Protesti zbog rata u Gazi uzeli su maha na nekoliko elitnih američkih univerziteta dok se zvaničnici trude da stišaju demonstracije.

Objave na društvenom mrežama redovno pominju 'intifadu' - arapsku reč za ustanak.

Ona se koristi za periode intenzivnih palestinskih protesta protiv Izraela.

U mnogim objavama postavlja se pitanje da li će biti nove intifade kao posledice rata u Gazi.

Neki je nazivaju i „intelektualnom intifadom".

Studenti su izašli sa predavanja i postavili šatore da bi protestovali zbog izraelske vojne kampanje u Gazi.

Stotine demonstranata uhapšeno je na kampusima širom SAD, među kojima su i oni na Njujorškom i Univerzitetu Kolumbija, u Berkliju i Mičigenu.

Demonstracije su se održavale i u koledžu Emerson, na Univerzitetu Tafts u Bostonu, i na Masačusetskom institutu za tehnologiju, u obližnjem Kembridžu.

Mnogi studenti su suspendovani sa Kolumbije, upućujući glasne pozive da se disciplinske mere ukinu ili opozovu.

Nekoliko jevrejskih studenata izrazilo je zabrinutost zbog onoga što nazivaju pretećim okruženjem na kampusu.

Ali drugi demonstranti tvrde da je zlostavljanje jevrejskih studenata retko i da oni koji se protive zahteve situaciju preuveličavaju.

Aktivisti pozivaju univerzitete da se „ograde od genocida" i prekinu da doprinose kompanijama koje učestvuju u proizvodnji oružja i drugim industrijama koje podržavaju izraelski rat u Gazi.

Šta znači „Intifada"?

Arapska reč „intifada" se prevodi kao „ustanak".

Koristi se da opiše periode intenzivnih palestinskih protesta protiv Izraela.

Prva Intifada je trajala od 1987. do 1993. godine, a druga od 2000. do 2005. godine.

Na društvenim mrežama se sve češče pojavljivao izraz „Globalizujte Intifadu" otkako je počeo najnoviji sukob u Gazi 7. oktobra 2023, kojim se pozivaju ljudi iz čitavog sveta da učestvuju u ustanku protiv Izraela.

Korišćeni su i drugi izrazi poput „Elektronske Intifade", „Intelektualne Intifade", kao i pozivi na bojkot izraelskih proizvoda (pokret „Bojkot, prekini investicije, uvedi sankcije").

Jevrejske grupe kažu da je oznaka „globalizovanje intifade" korišćena pored mapa jevrejskih organizacija u inostranstvu, koje pokazuju gde se Jevreji sastaju i rade, što izaziva zabrinutost da mogu biti napadnuti.

Šta, dakle, znamo o ranijim palestinskim Intifadama?

• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
• Nakba: Najsumorniji dan za Palestince

Prva Intifada: Decembar 1987- septembar 1993.

Prva palestinska intifada počela je 8. decembra 1987. godine u Gazi, kad je kamion izraelske vojske koji je prevozio tenkove udario u automobile sa Palestincima.

Četvoro Palestinaca je poginulo.

Nezadovoljstvo među Palestincima koji žive pod izraelskom okupacijom rasla je 20 godina do tog dana.

Izraelska ilegalna naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze su se širila, dok su Palestinci imali ekonomskih problema i suočavali se sa čestim konfrontacijama sa izraelskom vojskom.

U reakciji na sudar kamiona, ustanak je izbio u izbegličkom kampu Džubalija u Gazi i brzo se proširio Zapadnom obalom i Pojasom Gaze.

Mladi Palestinci su se sučelili sa izraelskim vojnicima kamenjem i Molotovljevim koktelima.

Izraelski vojnici su ispalili bojevu municiju, izazvavši kritike međunarodnih organizacija, među njima i Ujedinjenih nacija.

Nasilje dveju strana se nastavilo, sa različitim intenzitetom, sve do 1993. godine.

Ustanak je iznenadio mnoge strane, među njima Izrael i Palestinsku oslobodilačku organizaciju (PLO) Jasera Arafata, koja je u to vreme bila u egzilu u Tunisu.

Jedan od glavnih rezultata Prve intifade bio je da je privukla svetsku pažnju na patnju Palestinaca koji žive pod okupacijom, a posebno na tvrdokorne mere koje Izraelci koriste za gušenje ustanka.

Slavni izraz koji je nastao koristio je tadašnji izraelski ministar odbrane Jicak Rabin.

On je pozvao na „slamanje kostiju" demonstranata.

Rabin je verovao da će pucanje u Palestince ukaljati izraelski imidž u međunarodnoj zajednici, zato što bi im ispaljivanje bojeve municije u Palestince bez oružja donelo saosećanje.

Kako se Intifada nastavljala, Palestinci su prešli sa bacanja kamenja i Molotovljevih koktela na napade na izraelske snage puškama, ručnim granatama i eksplozivima.

U ovim incidentima su ubijene i povređene desetine izraelskih vojnika i civila.

Procenjuje se da su Palestinci ubili više od 100 Izraelaca tokom prve Intifade, dok su izraelske snage ubile najmanje 1.000 Palestinaca.

Intifada se okončala 13. septembra 1993. godine, kad su Izrael i PLO potpisali Sporazume iz Osla, koji su pružili okvire za mirovne pregovore.

Izrael je prihvatio PLO kao zvaničnog predstavnika Palestinaca, a PLO se odrekao oružanog otpora.

Druga Intifada: Septembar 2000 - februar 2005.

Druga intifada je nazvana Al Aksa Intifadom.

Džamija Al Aksa treće je najsvetije mesto u Islamu i bila je žarište koje je obeležilo početak pet godina nasilja.

Palestinski lideri su iskoristili ime hrama da bi implicirali da je to ustanak iz naroda, a ne činovi nasilja koje je organizovala Palestinska uprava, kao što je tvrdio Izrael.

Tadašnji lider izraelske opozicije Ariel Šaron, koga su čuvali teško naoružani izraelski vojnici i policajci, posetio je prostor na kome se nalazi džamija Al Aksa 28. septembra 2000. godine.

Sedam ljudi je poginulo prvog dana protesta, a više od 100 ranjeno.

Ono što je započelo sa nekoliko stotine palestinskih demonstranata koji su bacali cipele i kamenje na Šaronovo obezbeđenje pretvorilo se u demonstracije širom Palestinskih teritorija.

Scene ubistva dvanaestogodišnjeg palestinskog dečaka Muhameda Al Dure u Gazi dok se držao za oca postale su neki od najtrajnijih prizora drugog palestinskog ustanka.

Izraelska istraga je zaključila da je izveštaj francuske televizije iz 2000, u kom su optužene izraelske trupe za ubistvo deteta neosnovan.

Najdrastičnije razlike ustanka osamdesetih i 2000-ih su razmere konfrontacija i činova nasilja.

Druga Intifada je bila mnogo nasilnija od prve.

Iz UN-a kažu da je poginulo više od 5.800 ljudi od početka Druge Intifade u septembru 2000. i do kraja 2007. godine - skoro dve godine pošto je ustanak zvanično okončan.

Iako je teško utvrditi cifre za broj ljudi koji su poginuli tokom Intifade, većina analiza se poklapa u zaključku da je poginulo mnogo više Palestinaca nego Izraelaca.

Palestinski metodi napada su podrazumevali ispaljivanje raketa kao i samoubilačke bombaške napade na zgrade i autobuse.

Povremeno je bilo međunarodnih kritika na račun izraelskih metoda pri reakcijama, ali su Izraelci tvrdili da odgovaraju na organizovane oružane napade.

Šta je Zapadna obala

Ovaj tekst je ažuriran novim elementima 13.maja 2026. godine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kako odrastanje u ratu zaista utiče na jednog 11-godišnjaka
• Gaza mesec dana posle primirja: Domovi sravnjeni sa zemljom i astronomske cene
• Kako je rat u Gazi uticao na preraspodelu moći na Bliskom istoku i u svetu