Termoelektrane u Srbiji imale 79 neplaniranih ispada od početka godine: Šta su razlozi?

Kako piše Danas, u energetici „ispad” znači da je blok, generator ili deo sistema neočekivano prestao da radi zbog kvara, aktiviranja zaštite, problema u mreži i slično.

U tom periodu, tačnije od 1. januara do 12. maja, u jednom trenutku čak 1.865 megavata (MW) kapaciteta nije bilo dostupno zbog kvarova, zastoja ili drugih neplaniranih ispada.

Termoelektrane EPS-a imaju ukupnu instalisanu snagu od oko 4,8 gigavata (4.787 MW). Maksimum od 1.865 MW znači da je u jednom trenutku bilo van pogona približno 40 odsto kapaciteta.

Međutim, treba naglasiti da EPS ne koristi pun instalirani kapacitet termoelektrana od oko 4,8 GW u svakom trenutku, jer je deo blokova uvek na planiranim remontima. Zbog toga je raspoloživi i aktivni kapacitet značajno manji i varira u zavisnosti od perioda i stanja sistema.

Od početka godine, najviši raspoloživi kapacitet, prema podacima ENTSO-E, iznosio je oko 3.100 MW, što znači da ispadanje od čak 1.865 MW i u najboljim uslovima znači da je oko 60 odsto kapaciteta van proizvodnje u tom trenutku.

Podaci ENTSO-E pokazuju da u pojedinim trenucima u poslednja četiri i po meseca nije bilo nijednog ispada, odnosno svi planirani kapaciteti bili su dostupni.

Između ostalog, podaci ENTSO-E pokazuju da je i proizvodnja termoelektrana na najnižem nivou u poslednjih pet godina.

Naime, viši konsultant za energetsko modeliranje u kompaniji Mott MacDonald Nenad Jovanović objavio je ove podatke na svom X nalogu, dodajući da je proizvodnja termoelektrana u Srbiji na minimumu u poslednjih pet godina.

Termoelektrane u Srbiji imale 79 neplaniranih ispada od početka godine: Šta su razlozi?

On je ukazao da je, na primer, 9. maja u 10 časova samo 937 MW snage svih termoelektrana bilo u funkciji, što je, kako je naveo, najniže od decembra 2021. godine.

Podsetimo, u decembru 2021. u Termoelektrana Nikola Tesla je zbog niza kvarova ispalo više blokova, što je izazvalo značajan pad proizvodnje i krizu u elektroenergetskom sistemu Srbije.

„Loš kvalitet uglja, neredovni i nestručno rađeni remonti“

Predsednik Resornog odbora za energetiku stranke Srbija centar (SRCE) Goran Đukić kaže za Danas da je najveći broj ispada zabeležen u Termoelektrani „Nikola Tesla“ i to dominantno zbog lošeg kvaliteta uglja, a koji se, kako navodi, doprema sa kolubarskih kopova i iz uvoza.

Kao drugi razlog, Đukić navodi neredovne, u obimu smanjene i jednim delom nestručno rađene remonte na agregatima proizvodnih jedinica.

„Zbog toga ovi agregati rade daleko ispod svojih nazivnih snaga za koje su projektovani, a veoma često i na samom tehničkom minimumu turbina. Ovakav režim je potencijalno bliže zoni nestabilnosti rada koji lakše dovodi do ispada agregata čak i pri malim poremećajima“, objašnjava sagovornik Danasa.

S druge strane, dodaje, treba imati u vidu da su naši termoagregati praktično pri kraju svog životnog veka i samim tim, zbog lošeg tekućeg održavanja i neredovnih remonata, skloniji kvarovima i ispadima.

Za naše blokove u termoelektranama, kaže Đukić, gledano samo po statistici kvarova i pouzdanosti kotlovskog cevnog sistema, godišnje očekivani broj ispada je pet do sedam po bloku zavisno od kvaliteta održavanja.

„Mi trenutno u sistemu imamo aktivnih dvadesetak blokova u termoelektranama, što bi značilo sto-stočetrdeset ispada godišnje. A mi smo već na jednoj trećini godine imali dve trećine kvarova. Drugim rečima, ovim tempom, do kraja godine ćemo imati reda 240 kvarova/ispada što je skoro dva puta više od onoga što bi se konkretno za naše blokove očekivalo na godišnjem nivou“, ukazuje Đukić.

Šta neredovno održavanje agregata u termoelektranama znači u finansijskom smislu, Đukić je objasnio na primeru jednog od dva bloka u TENT B kome se, ukazuje on, već nekoliko godina prolongira i odlaže redovan remont.

„Blok umesto sa nazivnom snagom radi sa snagom koja je 100-130 MW manja od nominalne. Taj blok bi na mreži trebalo da bude oko 8.000 sati godišnje. I ako je prosečna cena 75-100 evra po megavat-času dolazimo do desetina, blizu stotinu miliona evra godišnje direktnog gubitka zbog neproizvedene električne energije. Samo ovog jednog termoagregata zbog neredovnog, odnosno vremenski pomerenog remonta na godišnjem nivou“, ističe Đukić.

Tri ključna razloga zašto je proizvodnja iz termoelektrana smanjena

Na pitanje zašto je smanjena proizvodnja iz termoelektrana, Đukić odgovara da je razlog to što su radne karakteristike agregata u termoelektranama bitno degradirane tokom poslednje decenije što je, navodi, posledica dugotrajnog rada sa parametrima za koje nisu projektovani.

Dodatnom smanjenju proizvodnje su doprinela i još tri faktora, kaže sagovornik Danasa.

Prvi je, ističe, smanjena proizvodnja uglja, dodajući da je Rudarski basen „Kolubara“ ranije proizvodio 90.000-100.000 tona uglja na dnevnom nivou, a sada je to maksimalno 60 odsto od ranije proizvodnje.

Drugi razlog je odlična hidrologija u prvim mesecima i više prosečne dnevne temperature koje su uzrokovale smanjenje konzuma.

„Zbog toga je potrošnja električne energije mogla biti značajnije zadovoljena generisanjem iz hidrosektora, a termosektor je potiskivan“, objašnjava Đukić.

Đukić navodi i treći razlog, a to je CBAM mehanizam.

Prema njegovim rečima, u ovakvim uslovima posmatrano, i imajući u vidu da su takse na ugljen-dioksid stupile na snagu od početka ove godine, EPS nema mogućnost izvoza viškova energije, pa je ovo takođe značajan razlog potiskivanja proizvodnje električne energije iz termosektora, što, naglašava, spoljašnji svet realno vidi kao smanjenje proizvodnje iz termoelektrana.

„Samo što ovo smanjenje nosi i odliku prinudnog imajući u vidu da EPS i država u poslednjih petnaestak godina, koliko otprilike traje oblikovanje CBAM mehanizma, nisu praktično uradili ništa značajnije da EPS, ali i značajan deo industrije u Srbiji, ne dođe u ovakvu nezavidnu poziciju“, ukazuje Đukić.

„Razlog ispadanja je starost, bitno je da građani to nisu osetili“

Profesor Tehnološko-metalurški fakultet Petar Đukić smatra da je jedan od glavnih razloga za ispadanje blokova u srpskim termoelektranama njihova starost.

„Meni podatak o 79 neplaniranih ispada ne zvuči kao nešto dobro i pozitivno. Razlog za toliki broj ispada, između ostalog, jeste što su ti termokapaciteti prilično stari. U najvećem broju slučajeva ti termoblokovi su stariji od 40 godina“, kaže Petar Đukić.

Prema njegovim rečima, najvažnije je da građani i privreda to nisu osetili, dodajući da to znači da, ako jedan blok ispadne iz sistema, drugi može da ga zameni i da se održi ravnoteža između proizvodnje i potrošnje.

Profesor Đukić nada se da će i u EPS-u doći do nekih bitnijih kadrovskih promena i da će kvalitetni i vredni ljudi doći na prava mesta u toj kompaniji, ali i da će iskoristiti tu priliku za kvalitetne remonte i dobru kontrolu.

„Nadam se i da će prestati ova evidentna politička uprava u tim javnim preduzećima, koja ne obećava mnogo“, navodi profesor Đukić.

Na pitanje da li postoji mogućnost da su neplanirani ispadi nastajali jer je zbog većih padavina ove zime bilo više energije iz hidrosektora i da je taj nedostatak nadoknađen strujom iz vode, Đukić kaže da, ako je to tačno, to je dobro.

„Taj vodostaj jeste bio nešto povoljniji u odnosu na prethodne dve do tri godine, ali treba imati u vidu da su te prethodne godine označene kao najtoplije ikada izmerene. Treba imati u vidu i da se poslednjih 15 najtoplijih godina desilo u 21. veku. Klimatske promene su u većoj meri izražene na Balkanu nego u proseku u svetu, pa je sve više izgleda da će biti još takvih neprilika“, ukazuje profesor Đukić.

Zbog toga, navodi, ni termosektor ni hidrosektor nisu spasonosna rešenja na koja bismo dugoročno mogli da računamo, već je potrebno ozbiljno restrukturiranje energetike, ulaganje u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost koja je, kako kaže, kod nas još uvek na veoma niskom nivou.

Šta kaže EPS?

Na pitanje zbog čega je od početka 2026. godine bilo 79 neplaniranih ispada, iz Elektroprivreda Srbije podsećaju na dobro poznatu činjenicu da su termokapaciteti, sa izuzetkom bloka B3 u Kostolcu, izgrađeni pre više od 40 godina, a neki i pre 55 godina.

Ukazuju da je u prethodne tri godine pokrenut veliki ciklus kapitalnih remonta termo blokova i do sada su završeni na A5 i A6 u TENT-u i B1 u Kostolcu.

„Od početka godine bilo je 59 neplaniranih zastoja, uglavnom kratkotrajnih, koji ni na koji način nisu ugrozili stabilnost snabdevanja električnom energijom“, kažu iz EPS-a.

EPS je odgovorio i na pitanje zbog čega je smanjena proizvodnja termoelektrana u tom periodu, navodeći da proizvodnja termoelektrana nije smanjena, već da je u skladu s planom i na nivou prošlogodišnje.

„Proizvodnja električne energije iz termo kapaciteta usklađuje se sa potrebama elektroenergetskog sistema, stanjem na tržištu, planom remonta i planovima proizvodnje u periodima kada se očekuje smanjena proizvodnja iz hidroelektrana (III i IV kvartal)“, navode iz EPS-a.