Kir Starmer ne podnosi ostavku uprkos pozivima

Iako se britanska premijerska stolica od nedelje drma, u njoj i dalje sedi Kir Starmer, lider Laburističke partije.

Uprkos pozivu više od 80 poslanika iz redova sopstvene partije i ostavkama nekoliko ministara posle loših rezultata stranke na lokalnim izborima, britanski premijer nije ponudio ostavku.

On se u sredu obratio poslanicima u britanskom parlamentu, tvrdeći da vlada ima dobre rezultate u popravljanju životnog standarda i umanjivanju energetskih troškova u Velikoj Britaniji.

Vlada „mora da nastavi dalje" da radi na pitanjima imigracije i poboljšanjima u zdravstvu, dodao je.

Na spoljnopolitičkom planu, Starmer je spreman da „predvodi" pomoć evropskih zemalja Ukrajini u ratu sa Rusijom i da „osigura plovidbu" Ormuskim moreuzom. kazao je.

Pre njega, u parlamentu je održan tradicionalni Kraljev govor, u kojem je kralj Čarls Treći izneo glavne planove vlade u ovoj godini.

Neke od najavljenih promena su uvođenje digitalnih dokumenata, nacionalizacija velike britanske čeličane Skantorp, bliži odnosi sa Evropskom unijom i modernizacija zdravstvenog sistema.

Starmer je rekao da je spreman da se „vrati upravljanju" zemljom posle poziva na njegovu smenu.

Njegovi politički protivnici iskoristili su parlamentarno zasedanje da ga još jednom podsete na loše izborne rezultate i krizu poverenja sa kojom se suočava.

„Znali smo da su kočije rezervisane, konji spremni, kralj dolazi, ali da li ćemo imati premijera?", upitala je Kemi Badenok, liderka opozicione Konzervativne partije.

Dodala je da je premijer pokazao da „nema moć da dobro proceni stvari", te da se „suočava sa krizom harizme, vizije i izbornih rezultata".

Starmerova vlada je u utorak ostala bez četvoro ministara koji su podneli ostavke i pozvali njega da učini isto.

Mijata Fanbuleh, ministarka za zajednice, bila je prva članica vlade koja je u utorak podnela ostavku, tvrdeći da su zemlji potrebne promene.

„Javnost ne veruje da vi možete da predvodite te promene, a ne verujem ni ja", dodala je.

„Važna su dela, a ne reči“, poručila je Starmeru nekoliko sati kasnije Džes Filips, ministarka za zaštitu prava ranjivih grupa, u pisanoj izjavi u kojoj je obavestila da podnosi ostavku.

Ministarka Aleks Dejvis-Džouns uradila je isto ubrzo posle Filips, smatrajući da su izborni rezultati „katastrofalni" za laburiste i da je potrebna „hitna reakcija".

„Postupite u interesu zemlje i objavite vreme vašeg odlaska", poručila je Starmeru.

Ministar zdravlja Zubir Ahmed je napustio vladu, jer smatra da je jasno da je britanska javnost „nepovratno izgubila poverenje" u premijera Starmera.

Debakl na izborima izazvao je nezadovoljstvo najpre nekih, a potom i više desetina poslanika Laburističke stranke koji traže Starmerovu odgovornost.

Laburisti su poraženi na izborima u Engleskoj, Škotskoj i Velsu, gde su izgubili vlast posle 27 godina.

Više od 80 poslanika, ali i neki članovi Starmerovog kabineta, pozivaju premijera da se povuče ili da odredi vremenski okvir za odlazak.

Ali, ključno je da nisu jedinstveni oko izbora Starmerovog naslednika.

„Laburistička stranka ima proces za osporavanje poverenja lideru, a taj proces nije pokrenut“, izjavio je Starmer tokom burnog prepodneva u Dauning stritu broj 10 u Londonu, sedištu britanskog premijera.

Među članovima kabineta koji pozivaju Starmera da se povuče je i ministarka unutrašnjih poslova Šabana Mahmud.

Ali, Starmera nije napustila cela partija, pošto je više od 100 laburističkih poslanika potpisalo pismo podrške premijeru.

Loši rezultati na izborima prethodne nedelje pokazuju da je „težak posao" pred strankom kako bi povratila poverenje birača, navodi se u pismu.

„Taj posao počinje danas i svi moramo da radimo zajedno kako bismo doneli promene koje su potrebne zemlji", dodaje se.

„Ovo nije trenutak za lidersku trku unutar partije", zaključuju.

Prema statutu Laburističke stranke, ne postoji formalan postupak za opoziv lidera.

Jedini način da poslanici Laburističke stranke pokrenu proces izbora novog lidera je da 20 odsto njih javno podrži izazivača.

S obzirom na trenutno stanje u britanskom parlamentu, to znači da bi 81 poslanik Laburističke stranke morao da se ujedini oko jednog imena.

Za sada, međutim, nijedan od njegovih mogućih rivala u parlamentu nije ga javno izazvao.

Ključni Starmerovi saveznici, među kojima su dvojica ministara, Stiv Rid i Pat Mekfaden, rekli su novinarima da i dalje ima njihovu podršku.

„Kir ima moju punu podršku i on nastavlja posao. Svi smo uz njega“, rekao je novinarima glavni sekretar trezora Džejms Mari.

Bliži odnosi sa EU i nacionalizacija čeličane

U govoru 11. maja, Starmer je najavio zaokret u politici, pre svega da će se založiti za jačanje veza sa Evropskom unijom (EU), iz koje je Ujedinjeno Kraljevstvo izašlo 2020. odlukom na referendumu.

Ujedinjeno Kraljevstvo će postaviti „novi pravac za Britaniju“ na sledećem samitu EU, rekao je.

Laburistička vlada će se usredsrediti na stavljanje Britanije „u srce Evrope“ kako bi jačala privredu, trgovinsku mrežu i odbrambeni sistem.

Starmer je najavio novi zakon koji će vladi omogućiti „puno vlasništvo“ nad britanskom čeličanom Skantorp, kompanije British Steel.

To je u javnom interesu, dodao je.

Novi zakon o de fakto nacionalizaciji biće donet godinu dana pošto je vlada preuzela kontrolu nad čeličanom od kineskih vlasnika Đingje.

Starmer je najavio i „ambiciozan“ plan za sticanje iskustva mladih Britanaca, koji će biti u srži obnovljenog odnosa sa EU, kako bi mladi ljudi mogli da rade, studiraju i žive na kontinentu.

Zavetovao se da će ići „mnogo dalje“ u ulaganju u obuke, tehničke fakultete i posebne obrazovne potrebe.

Obećao je da će svaki mladi Britanac imati „zagarantovan“ posao, obuku ili radnu praksu.

Rezultati opštinskih i regionalnih izbora u Velikoj Britaniji bili su šamar za laburiste.

Najveći pobednik je stranka koju svrstavaju u desni britanski politički spektar, Reformisti UK (Reform UK), koju predvodi populista Najdžel Faraž i čija je pažnja usmerena na borbu protiv imigranata.

Reformisti su osvojili više od 1.400 mesta u lokalnim i regionalnim parlamentima, preuzevši kontrolu u oblastima gde su laburisti i konzervativci istorijski bili dominantni.

Hiljade odbornika su izabrane za gradonačelnike i lokalne vlasti, a rezultati su ukazali da Velika Britanija prati trend nekih drugih evropskih država u kojima su populističke desničarske stranke, od Francuske do Holandije i Nemačke, doživele meteorski uspon na izborima održanim poslednjih godina.

Neki mediji već vide Faraža kao novog premijera.

„Došlo je do ogromne promene na političkoj mapi Ujedinjenog Kraljevstva.

„Laburisti su sravnjeni sa zemljom u područjima gde su dominirali sto godina", izjavio je Faraž pre ulaska u helikopter, kojim danima kruži Velikom Britanijom.

Jedno od takvih područja je Vels, gde nacionalna Velška stranka slavi istorijsko preuzimanje vlasti, koju su od 1922. godine držali laburisti na krilima rudarskih sindikata.

Laburisti su propustili i istorijsku priliku da posle 12 godina prekinu vladavinu donedavno korupcijom razorene Škotske nacionalne partije.

Lider Škotskih nacionalista Džon Svini nastavlja da vodi manjinsku vladu, a snove o nezavisnosti za sada mora da drži po strani.

Uprkos vrlo lošim izbornim rezultatima, Starmer, koji je u Dauning strit došao posle izbora 2024, poručio da neće podneti ostavku na mesto premijera i „gurne zemlju u haos“.

Na izborima 2024, laburisti su odneli ubedljivu pobedu i posle 14 godina vratili se na vlast u UK.

Ali za samo dve godine, podrška laburistima je u očiglednom opadanju.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Ko je Kir Starmer, novi britanski premijer
• Ko je britanski političar Najdžel Faraž
• Britanski premijer na 'tihoj vatri' zbog slučaja Epstin
• 'Tužiću BBC, tražim između jedne i pet milijardi dolara': Tramp
• Prvi korak EU i Britanije ka približavanju posle pet godina od 'razvoda braka'
• Da li je Bregzit pojačao imigraciju u Velikoj Britaniji