'Snimanje albuma je napor koji može da bude prijatan': Kralj Čačka za BBC

Ogrnut crnim sakoom, karakteristične frizure i naočarima o koje se prelamaju poslednji trzaji sunčevi zraci, Kralj Čačka užurbano ulazi u baštu vračarskog kafića u Beogradu, seda za sto i naručuje kafu.

„Rano mi je za viski ili pivo“, odgovara konobaru uz smeh, dok vadi duvan i počinje da mota cigaretu.

Nenad Marić, čačanski kantautor sa prebivalištem u Beogradu, dolazi iz grada na zapadu Srbije koji je domaćoj sceni podario više poznatih muzičara, ali i legendarnog srpskog pesnika - Vladislava Petkovića Disa.

„Kao mlađi sam voleo Pijanstvo, a kasnije njegovu pesmu Naši dani, gde je opisao ono što se ni do dana današnjeg nije promenilo“, kaže.

Nedavno je, posle osam godina, izdao novi, treći studijski album Dobro jutro, ljudi, za hrvatsku izdavačku kućuCroatia records, naslednicu čuvenog Jugotona.

„Dobro jutro, ljudi, nastavlja se rat, i u ovom ratu brata ubija brat, puške drže ruke, novac na obaraču, dobro jutro, ljudi, nastavlja se rat.“

Iako deluje da su posredi antiratni stihovi nekog drugog srpskog pesnika ekspresioniste, poput Dušana Vasiljeva, napisani pre jednog veka, ovo je zapravo refren naslovne pesme novog albuma Kralja Čačka.

„Anticipacija konstantnog stanja jedne konstantne društvene situacije u kojoj su ljudi u konstantnom ratu.

„Ima toj pesmi više od deset godina, ali izgleda da se stvari ponavljaju i da ih uopšte nije teško predvideti“, govori muzičar i akademski slikar za BBC na srpskom.

Dvostruki album čine 24 pesme inspirisane „životom“ koje su se „kuvale" godinama, a žanrovski su izuzetno šarolike - od jasne bluz osnove, preko džeza, kabarea i šansona, pa do, takoreći, dečijih melodija.

„Prolazio sam kroz razne faze i te pesme su samo izlazile, pa sam se trudio da ih održim u tim žanrovima onakvima kao kada sam ih pravio“, kaže Marić pred beogradsku promociju albuma.

'Najbolji je mrtav umetnik'

Iako je u muzici više od decenije, posle mnoštva održanih koncerata u Srbiji i regionu i tri albuma, Kralja Čačka i danas neretko opisuju kao „osveženje na domaćoj sceni“.

„To je dokaz rascepljenosti društva.

„Ovo što radim dotiče određeni broj ljudi koji sa tim mogu da se identifikuju, drugi, turbo-folk i ružičast deo, njega to ne dotiče, a to je, nažalost, većina jer se u to ulagalo decenijama“, smatra kantautor.

Brine ga „kako (umetnički) preživeti“ u takvim okolnostima, ali recepta za to - nema.

„Što reče jedan moj prijatelj: 'Mi smo ludaci, nije normalno ovo što radimo', i možda je u pravu.

„Zato se ja i šalim - najbolji je mrtav umetnik, ništa ne troši a prihoduje“, kaže Marić.

Političko-društvene turbulencije u Srbiji koje su buknule posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i smrti 16 ljudi 1. novembra 2024, posmatra sa skepsom, kao „deža vi“ (već viđeno).

Ipak, aktuelna dešavanja „mogu da ohrabre kao još jedan pokušaj da se nešto promeni nabolje“.

„Ali iskustvo postavlja pitanje - da li će tako biti? Ostaje ti samo nada.

„Prošli smo depresivne epizode bez izlaza, a zapravo nismo, upadamo i dalje i stalno se vrtimo se ukrug“, smatra Marić.

• O slobodi i Slobodanu: Šta nam danas poručuje 'Dečko koji obećava'
• Kako se Balkan seća Dejvida Bouvija, maštovitog rokenrol buntovnika
• Beogradsko sećanje na rokenrol kraljicu Tinu Tarner

Od Disko klackalice u Čačku, do kantautora u Beogradu

Prve muzičke korake Kralj Čačka je načinio svirajući u lokalnom rok bendu Disko klackalica, da bi po dolasku u Beograd na studije slikarstva 1998, „stidljivo“ počeo sa autorskim stvaralaštvom.

„Možda sam se prevario, ali muzika mi je spasavala život, dok sam je slušao, skidao, svirao...

„Bila mi je bitna i dalje mi je bitna stvar u životu", otkriva Marić.

Tada je sebi nadenuo pseudonim pod kojim i danas nastupa - iz „klinačkog bunta“ i kako bi odvojio „muziku od slikarstva“.

„Nisam monarhista, mnogo bliže sam levim idejama nego desnim“, priča Kralj Čačka.

Umetničkim imenom je hteo da skrene pažnju na „užasne 1990-te“ u zavičaju gde se „sve raspadalo“, povezujući ga sa jednom od teorija da grad nosi ime po smrznutom blatu.

„I onda kao - vladar blata iliti ovladati sopstvenim blatom. Kasnije se ispostavilo da smo zapravo svi u blatu“, kaže Marić.

Prve demo pesme javno je predstavio tek 2004.

Snimljeni materijal pustio je u etar preko Radio Harizme, ondašnje internet platforme koja je, između ostalog, služila i za predstavljanje neafirmisanih izvođača i grupa.

„Javni prostor posle 1990-ih kao da se sužavao, iselio se u digitalno i evo šta smo dobili danas - papazjaniju.“

Prethodnice Dobro jutro, ljudi su albumi Zemlja snova i Spusti svetlost na put.

Kralj Čačka iza sebe ima i dve zbirke poezije, kao i nekoliko izložbi crteža i slikarskih radova.

Neretko radi i muziku za pozorište, a sa bratom Markom, producentom novog albuma, koautor je muzike za filmove „Poslednja avantura Kaktus Bate“ i „Realna priča“ od kojeg je napravljena i serija „Mama i tata se igraju rata“.

• Osamdeset stvari koje možda niste znali o Bobu Dilanu
• Kako je legendarni muzičar Džoni Keš pokušao da reformiše zatvorski sistem u Americi
• Šejn Mekgovan: Slavan po muzici i ispadima

Snimanje albuma kao 'suluda stvar'

Iako je album tek izašao, brojne pesme publika već dobro zna jer su nastale mnogo ranije i deo su njegovog koncertnog repertoara godinama.

„Neke numere su pisane pre 10,15 godina i ništa se nije promenilo, samo je još intenzivnije - i krivo mi je zbog toga“, kaže kantautor.

Snimiti album u Srbiji je „suluda stvar“, smatra Marić.

„Teško je sve to organizovati, naći adekvatan prostor, saradnike sa kojima deliš sličan senzibilitet i možeš da radiš, da ne praviš mnogo kompromisa.

„I sa svim tim je napor koji može da bude vrlo prijatan“, ocenjuje muzičar, nameštajući prsten sa likom Svetog Đorđa i aždaje.

Na izdanju su, između ostalog, pesme Hej, hej mama, hej, hej tata, Šta se to desilo sa nama? i Povedi ljubav sa mnom, kao i kompozicije rađene za predstavu Mihael Kolhas – Amnestija i Spasi nas od nas.

„Kada sam krenuo da ih izvodim, pomislio sam: 'Šta da pevam o ovome, neće valjda svet ovako da izgleda?'

„Biće još gore“, dodaje rezignirano, pomerajući interesantnu narukvicu sa pločicom oko zgloba ruke.

'Možemo dalje'

Negde pri početku albuma ušuškala se i pesma „univerzalne problematike“ U svoj rodni kraj, koja govori o „iskustvu dolaska iz manjeg mesta u veći grad i napuštanju porodičnog okruženja u kojem se odrastalo“.

Jedan od stihova glasi: „U kraju mom drugačije je nenormalno“.

„To je kritika malograđanske svesti koja uopšte ne mora da bude vezana za malo mesto, nju sam nalazio i ovde, a kako vreme odmiče, još više je nalazim“, objašnjava Marić.

Ipak, Kralj Čačka je zadovoljan krajnjim rezultatom.

„Imam dosta pesama u fioci koje želim da snimim, očistio sam neki prostor iza i podelio pesme koje su pojedini ljudi iz publike čekali.“

Na beogradskom koncertu će promovisati novi album.

„Biće lepo veče.

„A onda sviramo dalje“.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Nikola Čuturilo i Zoran Predin za BBC o 'Analognoj rasi': Srodne duše udaljene 500 kilometara
• Lajbah za BBC: 'Jugoslavija se sama srušila, mi smo bili njen orkestar Titanik'
• U fotografijama: Večiti osmeh dečaka iz vode
• Paket aranžman: 'Sveti gral' novotalasnog Beograda
• Sećanje na Šinejd O’Konor: Buntovnica umetničkog dara bez premca
• Priča o panseksualnoj pank himni Bazkoksa