Žiri Venecijanskog bijenala podneo ostavku iz protesta zbog učešća Rusije

Svi članovi žirija Venecijanskog bijenala podneli su ostavku samo devet dana pre otvaranja prestižne umetničke izložbe usled sve većih tenzija zbog učešća Rusije, prvi put od početka rata u Ukrajini.

U kratkom saopštenju, žiri je naveo da ostaje pri ranijoj odluci da za nagrade ne razmatra zemlje „čiji su lideri optuženi za zločine protiv čovečnosti“, među kojima su Rusija i Izrael.

Na Bijenalu su dela umetnika iz celog sveta izložena u desetinama nacionalnih paviljona.

Premijerka Italije Đorđa Meloni poručila je da odluka o učešću Rusije „nije u saglasnosti sa politikom vlade“.

Ona je, međutim, dodala da je Bijenale autonomno telo i da je njegov predsednik „veoma sposoban“.

Bijenale je već nedeljama u centru kontroverzi.

Dramatična odluka usledila je dan pošto je delegacija italijanskog Ministarstva kulture posetila Veneciju kako bi prikupila informacije o ponovnom otvaranju ruskog paviljona.

Zbog toga je i sam ministar najavio bojkot Bijenala.

Početkom aprila, iz Evropske unije je saopšeno da povlači finansijsku pomoć vrednu dva miliona evra zbog povratka Rusije na Bijenale, ocenivši takvu odluku „moralno pogrešnom“, uz tvrdnju da Moskva „pokušava da izbriše ukrajinsku kulturu“.

Iz Bijenala je ranije naglašavano da je otvoreno za sve i da „odbacuje svaki oblik isključivanja ili cenzure“, uz stav da Rusiji ne može biti zabranjeno učešće, jer zemlja poseduje sopstveni paviljon.

Po početku rata u Ukrajini 2022, kustos i umetnici ruskog paviljona povukli su se u znak protesta protiv Vladimira Putina i invazije, ostavivši prostor praznim.

Rusija je 2024. taj prostor ustupila Boliviji.

Međunarodni krivični sud (MKS) je 2023. izdao nalog za hapšenje Putina, smatrajući ga odgovornim za ratne zločine.

Moskva je optužbe odbacila i opisala izdavanje naloga za hapšenje „nečuvenim“.

Povratak Rusije na Venecijansko bijenale bi za Moskvu predstavljao značajan podsticaj i korak ka normalizaciji, uprkos ratu koji i dalje svakodnevno odnosi žrtve.

U protekle četiri godine, brojni ukrajinski muzeji i kulturna baština su uništeni, umetnička dela opljačkana, a stotine umetnika ubijene su u sukobu.

Italijansko Ministarstvo kulture, kako se navodi, istražuje da li povratak Rusije na sajam umetnosti krši postojeće sankcije.

Ove godine ruski tim planira da predstavi audio performans The Tree is Rooted in the Sky, (Ukorenjeno drvo na nebu), iako ima naznaka da bi pristup publike mogao da bude ograničen.

Ministarstvo spoljnih poslova Izraela je odluku o isključivanju zemlje iz konkurencije za nagrade nazvalo „kontaminacijom umetničkog sveta“.

Sudije MKS-a su 2024. izdale naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane, navodeći „razumne osnove“ za njihovu krivičnu odgovornost za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom rata između Izraela i Hamasa.

Izrael je optužbe odbacio.

Žiri Bijenala je trebalo da dodeli nagrade na otvaranju 9. maja, ali je ceremonija otkazana.

Umesto toga, posetioci će moći sami da glasaju za omiljene paviljone.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kako je ruska invazija na Ukrajinu dovela do izolacije života ruskih muzeja
• Rok muzičar Boris Grebenščikov za BBC: „Nikada neću prestati da budem Rus"
• Dnevnik emigracije: Beograd očima ruskog stripadžije